# ВУЛЕТИЋ, Витомир
**ВУЛЕТИЋ, Витомир**, слависта, универзитетски професор (Лончаник код Ваљева, 26. I 1926). Студије на Филозофском факултету у Београду уписао 1945, али је због оптужби за подршку Информбироу био на издржавању казне на Голом отоку (1948 – 1951). После студија на Групи за руски језик и књижевност и Групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност предавао је руски у основној (1952–1953) и средњој школи (1953–1958). Докторирао 1964. на Филолошком факултету у Београду (*Светозар Марковић и руски револуционарни демократи*, Н. Сад 1964). Од 1958. до пензионисања 1986. ради на ФФ у Новом Саду, где је биран за предавача (1962), па потом у свим звањима до редовног професора руске књижевности, што је постао 1976. Дугогодишњи управник Катедре и један од носилаца рада Славистичког друштва Србије. Његов научни опус обухвата монографије, чланке и студије о руској и српској књижевности, о руско-српским и српско-руским књижевним и културним везама, низ приказа и ширих осврта на ове књижевности из области славистике, те универзитетске уџбенике. У својим радовима компаративно обрађује кључне појаве из историје руске и српске књижевности XIX и почетка XX в. (*Руско-српска књижевна поређења: епоха српског препорода*, Н. Сад 1987; *Почеци српског реализма и руска култура*, Н. Сад 1985; *Шолохов у српској и хрватској критици*, Н. Сад 1981. и др.); указује на сложене стваралачке везе између појединих дела српских и руских писаца (*Руско-српска књижевна поређења*, Н. Сад 1987; *У руско-српском књижевноисторијском простору*, Бг 2006. и др.); анализира компоненте уметничке особености српских и руских писаца (*Ревизор Николаја Гогоља*, Бг 1983; *Светозар Марковић – песник Србије на истоку*, Бг–Лајковац 1997; *Николај Гогољ и његове три 'идиле'*, Н. Сад 2004; *Радован Бели Марковић: стилске и језичке игре*, Ва 2005; *Толстој и смрт*, Н. Сад 2010; *Достојевски и универзална конфликтност*, Н. Сад 2011). За студије руске књижевности написао књиге *Руска књижевност од Жуковског до Гогоља* (Бг 1971), *Руске књижевне теме* (Бг 1996) и *Руски класици* (Н. Сад 2010). Уредник је двотомне *Руско-српске књижевне библиографије* (Н. Сад 1979), један од покретача *Зборника Матице српске за славистику*; уредник едиције руске поезије на српском, *Источно небо*; приредио низ домаћих издања српских и руских писаца. Преводи с руског.
ДЕЛА: *О српским писцима: расправе и огледи*, Ва 1992; *Руси и Срби у сусрету*, Н. Сад 1995; *Пера Тодоровић, Русија и Обреновићи*, Н. Сад 2007; *Сусрети са собом*, Уб 2012.
ЛИТЕРАТУРА: Љ. Андрић, „Утопијско и стварно: разговор с Витомиром Вулетићем", *ЛМС*, 1997, 459, 5; П. Пипер, „Уз осамдесетогодишњицу проф. др Витомира Вулетића", *ЗМСС*, 2006, 69.
Миодраг Сибиновић
\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)