ВУКИЋЕВИЋ КАРАБИН, Мирјана

ВУКИЋЕВИЋ КАРАБИН, Мирјана, физичар, астрофизичар, универзитетски професор (Скопље, 25. XI 1933). Дипломирала физику 1957. на Природно-математичком факултету у Београду. После усавршавања од 18 месеци у Националној физичкој лабораторији у Њу Делхију докторирала 1965. на ПМФ у Београду на теми Сунчевих ерупција и њиховог утицаја на Земљину јоносферу. Запослила се 1956. у Институту „Михаило Пупин", где је 1966. изабрана за научног саветника. На Катедру за астрономију ПМФ у Београду примљена је 1968. као једини наставник за астрофизику. Дефинисала је програме за редовне и последипломске студије астрофизике. Постала је шеф тек основане Катедре за астрофизику и на том положају остала до одласка у пензију. За редовног професора изабрана је 1983. Прва је у Србији и Југославији истраживала физику јоносфере и физику Сунца, те је оснивач тих научних области у нас. Објављује у међународним и домаћим часописима (Јournal of Аtmospheric and Solar-Terrestrial Physics, Solar Physics). Изузетно је цењен њен рад „Ionospheric effects following distant nuclear detonations", Јournal of Аtmospheric and Terrestrial Physics, 1963, 25(4), цитиран у Резолуцији Унеска о забрани нуклеарних проба у Земљиној атмосфери. У том раду изложени су резултати мерења поремећаја у радио-везама у Индији проузроковани нуклеарном експлозијом извршеном у атмосфери над острвом Нова земља на удаљености од 12.000 км. У астрофизици истражује утицаје Сунчевих ерупција на појавe на Земљи. Са Александром Кубичелом је започела програм за детекцију Сунчевих фотосферских кретања великих размера, открила значај компоненте прецесије Сунца у правцу визуре у истраживањима фотосферских кретања и развила нов векторски приступ проблему Сунчеве синодичке ротације. Држала је предавања на страним универзитетима у Паризу, Прагу и Будимпешти. Посебно је заслужна је за подизање научно истраживачког кадра из, у нас нових области астрофизике, ангажованог на београдском, новосадском Универзитету и београдској Астрономској опсерваторији. Члан је International Аstronomical Union и њених комисија Solar Аctivity и Solar Radiation & Structure.

ДЕЛА: А. P. Мitra, C. V. Subrahmanyam, „Level of solar radio flux in the 3000 Мc/s region and its relation to the occurrence of sudden ionospheric disturbances", Јournal of Аtmospheric and Terrestrial Physics, 1964, 26; и А. Кubičela, „Some results of the photospheric large-scale velocity research from Belgrade observations", Solar Physics, 1977, 52; и А. Кubičela, „Аpparent yearly precession of the sun", Solar Physics, 1977, 54; и А. Кubičela, „Аnother view of synodic solar rotation", Solar Physics, 1983, 84; Теоријска астрофизика, уџбеник за IV годину студија астрофизике, Бг 1994; и О. Атанацковић Вукмановић, Општа астрофизика, уџбеник за II годину студија астрономије и астрофизике, Бг 2004.

Олга Атанацковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)