ВРЕМЕНСКА РЕЧЕНИЦА

ВРЕМЕНСКА РЕЧЕНИЦА, врста зависне везничке реченице, у функцији временске одредбе основне реченице, с којом в. р. изграђује минималну двопредикатску сложену реченицу (Видећемо се када се будем вратила с пута.). Предикат основне реченице одређује се с обзиром на временску околност (смешта се у време или се одмерава у времену у односу на референтну тачку различиту од момента говора) зависном реченичном формом која се посредством везника укључује у њену структуру. За успостављање временског односа између два предиката (осим услова да две глаголске радње морају бити такве природе да могу бити доведене у одговарајући временски однос) битна су два основна граматичко-семантичка елемента: везник -- кад(а), док1, пре него што, непосредно пре него што, пошто, након што, чим, како, тек што, само што, док2 (не), док год, све док, докле~(2)~ (не), докле год, од кад(а), од времена кад(а), откако, ретко кад(а), понекад кад(а), често кад(а), кад год, увек кад(а), сваки пут кад(а), само кад(а), тек кад(а) (у старијем језику и/или дијалектима то су и везници: док=чим, нетом, нетом што, истом, што, где, докле~(1)~); и глаголски вид (тзв. аспекатска конфигурација) оба предиката, који се јавља у четири могуће комбинације: 1. оба предиката несвршеног вида: Кад / Док возим, не пијем; 2. реченични предикат несвршеног, а зависни свршеног вида: Стајао сам на аутобуској станици кад је наишла; 3. реченични предикат свршеног вида, а зависни несвршеног вида: Кад смо се враћали из Немачке, срели смо је на аеродрому; 4. оба предиката свршеног вида: Кад је свануло, попили смо и другу кафу. Поред тога, услов за успостављање временског односа између два предиката може бити и одговарајући глаголски облик, нпр. Кад смо се вратили у град, већ је свуда била објављена офанзива јесени; и лексичка јединица, нпр. Кад су гости отишли, ја сам већ увелико спавао. Појава одговарајућег везника и видска ситуација су условљене: семантички неодређени везник кад(а) дозвољава све видске комбинације, а семантички одређени везници (сви остали) захтевају одређене видске комбинације. Истоветност / неистоветност вршилаца радње два предиката у начелу се не поставља као услов. Испред појединих везника може се, факултативно, појавити одговарајући заменички прилог у својству кореферента в. р. : онда / тад(а) / сад(а) / у време када, од онда / од времена од када, дотле док. Сложена реченица са в. р. може бити смештена у све три временске сфере с обзиром на моменат говора као референтну тачку: садашњост, прошлост или будућност, при чему се као обавезни услов поставља то да оба предиката морају припадати истој временској сфери. Слагање глаголских облика подлеже ограничењима само у мањем броју случајева, и то у сфери садашњости и у сфери будућности. В. р. може реченични предикат: 1. смештати у време (темпорално га локализовати) или 2. одмеравати у времену (темпорално га квантификовати). У зависности од везника и од видске конфигурације, могуће је исказати следеће основне временске односе: 1. Временска идентификација када? -- 1.1. локационог типа 1.1.1. симултаност а. линеарна а.а. потпуна: Када он говори, остали ћуте; Док смо стајали на мосту, мајка је имала неки чудан предосећај; или а.б. делимична: Стајао сам за баром када је најављено обавештење управе аеродрома; Када се враћала бродом у Смирну, умрла јој је на пречац ћерка; Док је причао, Ћамил се и сам дигао; б. пунктуална: Огрћем јој кабаницу кад пође у шетњу [→ ...на поласку у шетњу]; 1.2. локационо-оријентационог типа: 1.2.1. антериорност која прелази у симултаност: Кад су гости отишли, ја сам већ увелико спавао; 1.2.2. антериорност: Кад смо се вратили у град, већ је свуда била објављена офанзива јесени; и непосредна антериорност: Доручак је управо био завршен, када је у трпезарију ушао крупан риђ монах; 1.2.3. постериорност: Кад сам у зору изишао из куће, запањи ме свежина дивне шимширове шуме; и непосредна постериорност (имедијатност): Кад Шваба виде шта радимо ми, удари и он у копање; 1.3. оријентационог типа: 1.3.1. антериорност: Још пре него што сам пошао на заказани разговор, био сам одлучио да професору кажем све; и непосредна антериорност: Можете заштитити плодове тако што ћете поставити мрежу изнад лозе непосредно пре него што ће сазрети; 1.3.2. постериорност: Настављао је домаћин пошто је први тањир већ био положен пред Атанасија Свилара; Након што су ових дана донете мере владе, Републички завод за статистику дао је нову процену раста зарада за мај; и непосредна постериорност (имедијатност): Ми смо на Елизабетин наговор отишли кућама чим је краљевски пар ушао у Универзитетски торањ; Тек што / само што сам стигла кући, зазвонио је телефон; Како ме угледа, он ми приђе. 2. Временска квантификација -- 2.1. временска квантификација у ужем смислу 2.1.1. линеарног типа лонгитудиналност (одмеравање дужине трајања) Колико дуго?: То лајање заправо никада није завршено и трајаће док (год) на свету буде постојао један пас и један човек; 2.1.2. пунктуално-линеарног типа а. ингресивност од када?: Од када пијем тај лек, добро се осећам; Од тренутка када падне први снег па до почетка пролећа, све здравствене установе имају пуне руке посла са преломима и уганућима; Ту је море откако је света; б. терминативност до када / докле?: Суд се поклопи, дода се мало воде и крчка се док вода не испари; Овај раствор мешати докле не добијемо густу масу; 2.2. временска фреквенција колико често? а. повременост: Одем на базен понекад кад имам више слободног времена; б. регуларност: Сврати да их посети кад год може; Сваки пут кад / увек кад је било гласање о поверењу влади, гласао сам против; Кад би јахао кроз пространства поред Дунава, осећао би над собом стари сунчани бездан; 2.3. брзина колико брзо?: Док си тренуо, нестаде га. Поједини типови временског значења исказани в. р. с одговарајућим везником могу бити комбиновани и с неким другим категоријалним значењем: ексцептивна симултаност: Квесић са жељом да буде угодан свакоме, неугодан [је] само кад је у питању интерес партије; ексцептивна постериорност: Људи су спремни да изврше изузетан чин само кад надрасту своју присебност; кондиционална постериорност: Пришао је тихо, чуо сам га тек кад је зашкрипао пијесак под ногама. Посебни типови сложених реченица са в. р. јесу и: Прошло је 15 дана од када / откако / како је донет нови закон; Како су му ђаци гинули, тако им је имена исписивао на табли; Како је време пролазило, тако је увиђао своју грешку. Место в. р. у односу на основну реченицу у начелу је слободно: в. р. се може налазити у постпозицији: Јавићу ти се чим стигнем кући; препозицији: Чим стигнем кући, јавићу ти се; и интерпозицији: За Исаију се прича да је, кад је постао патријарх, имао преко 70 година.

ЛИТЕРАТУРА: И. Антонић, Временска реченица, Ср. Карловци -- Н. Сад 2001.

Ивана Антонић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)