ВУЧКОВИЋ, Владан

ВУЧКОВИЋ, Владан, инжењер електротехнике -- енергетикe, универзитетски професор (Крагујевац, 24. I 1928 -- Београд, 6. Х 2006). Дипломирао и докторирао (1965) на Електротехничком факултету у Београду. У периоду 1954--1989. и 1993--1995. радио је у Институту „Никола Тесла", а 1989--1993. на ЕТФ у Београду. У Институту се бавио проблемима претварања, преноса и коришћења електричне енергије. Развијао је идеје, теорије, методе и налазио решења за уређаје с циљем да се уведу савремена достигнућа науке у привреду. Од 1961. је руководио групом за аутоматску регулацију Института. Допринео је формирању (1985) данашњег Центра за аутоматику и регулацију, чији је био дугогодишњи директор. Један је од зачетника примене и развоја енергетске електронике. Под његовим руководством у Институту је почела примена и развој тиристорских претварача једносмерне и наизменичне струје. Развијен је први домаћи прототип контролисаног електромоторног погона са асинхроним мотором помоћу тиристорског инвертора. Поред енергетске електронике учествовао је у развоју микропроцесорске технологије у Србији. Први је пројектовао и реализовао микропроцесорски управљане енергетске претвараче и погоне на бази NМOS фамилије осмобитних микроконтролер линије 6.800, произвођача „Мotorola", а открио је решења у циљу отклањања електромагнетског шума. Конципирао је пројекат и руководио уградњом тиристорски контролисаног електромоторног погона са асинхроним мотором велике снаге у фабрици „Вискоза" у Лозници, који је пуштен у рад 1981. и представља први домаћи микропроцесорски контролисани електромоторни погон. У сарадњи са компанијом „Север" из Суботице, а заједно са сарадницима, реализовао је серију најсавременијих микропроцесорски контролисаних електромоторних погона који користе дигиталне сигналне процесоре и IGBT (Insulated Gate Bipolar Transistor) транзисторе. Од 1973. покренуо је саветовања о енергетској електроници која се и данас одржавају сваке две године у Новом Саду. В. је држао предавања на ЕТФ у Београду и на факултетима у Нишу и Новом Саду. Године 1963. изабран је за хонорарног предавача, а на факултету у Нишу изабран је 1975. у звање ванредног професора. Учествовао је у развоју предмета Електромоторни погони и Регулација електромоторних погона. Написао је већи број уџбеника за студенте редовних и постдипломских студија: Општа теорија електричних машина (Бг 1992; Октобарска награда 1992); коаутор, Основи електроенергетике -- Електроенергетски претварачи (Н. Сад 1992); Електромоторни погони (Бг 1997). Био је члан више студијских комитета ЈUКO CIGRЕ, оснивач и председник студијског комитета Једносмерни пренос и орфема енергетске електронике, те председник Друштва за енергетску електронику. Носилац је Ордена рада са сребрним венцем.

ДЕЛА: и S. Vukosavić, „А Low Cost Variable Speed Induction Мotor Drive with Improved Static and Dynamic Properties", Еuropan Power Еlectronics, Firenze 1991; и S. Vukosavić,  „Control  аlgorithm  for  the  inverter-fed induction motor drive with DC current feedback loop based on principles of the vector control", Еlectric Мachines and Power Systems,  1992, 20, 5.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Драјић, Б. Станић (ур.), Наших 50 година (1948--1998), ЕТФ, Бг 2003.

Драган С. Петровић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)