# ВУКОВИЋ, Бећир **ВУКОВИЋ, Бећир**, песник (Колашин, 3. IV 1954). Студирао књижевност на Филолошком факултету у Београду. До 2003. радио као секретар Удружења књижевника Црне Горе, сада је предсједник Друштва српских књижевника Црне Горе и Херцеговине, те уредник подгоричког часописа *Српски југ*. Опус **В.** карактерише лирски дијалог поетског субјекта са изазовима зла и његовим појавним облицима, деформисаност модерне цивилизације, трагично искуство историје и страдања, онтолошко посрнуће невиних бића, застрашујућа јава отуђења и смрти (*Мефистово сјеме*, Тг–Бг 1985, *Црна уметност*, Н. Сад 1994, *Федерални посед*, Бг 2002). Изабране песме објављене су у књигама *Лов у нејасном* (Н. Сад 1997) и *Црна уметност* (Пг 2010). Као публициста, ангажован је у одбрани српског језика и културе у транзиционој Црној Гори (политички есеји: *Боже правде*, Пг 2006). Добитник је више награда („Марко Миљанов", „Ристо Ратковић", Кочићево перо) и повеља („Азбучник", Видовданска повеља, Печат Херцега Шћепана, Златно перо Русије). ДЕЛА: *Чисто стање*, Бг 1980; *Зидови који расту*, Тг 1983; *Потпис* *свиленим гајтаном*, Нк 1988; *Кад ујутру гавран освануо*, Тг 1989; *Игралиште*, Н. Сад 1992; *Играчке пропасти*, Пг 2004; *Дух парка*, Н. Сад 2007; *Нечитач*, Н. Сад 2008. ЛИТЕРАТУРА: Ж. Никчевић, „Чисто и бизарно", у: *Лов у нејасном*, Н. Сад 1997; Ј. Зивлак, „Записи о писцу црне уметности", *Стварање*, 1999, 3; Г. Божовић, „Пораз без утехе", у: *Играчке пропасти*, Пг 2005; С. Радојчић, „Црне слике у језичком вртлогу", у: *Црна уметност*, Пг 2010. Лидија Томић \*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)