# ВУЧИЋ, Радомир
**ВУЧИЋ, Радомир**, балетски играч (Бачко Градиште, 31. V 1948 – Београд, 31. XII 2009). Балетско образовање стекао у Средњој балетској школи „Лујо Давичо" у Београду (1962–1965). Члан балетског ансамбла Српског народног позоришта у Новом Саду постао је 1965. и у њему као солиста играо до 1970, када је добио ангажман у Народном позоришту у Београду. У њему је од 1972. био истакнути солиста и првак. Са Иванком Лукатели успешно учествовао на 2. међународном такмичењу младих балетских уметника у Москви 1973. и био финалиста Такмичења балетских парова у Осаки 1978. Одиграо је готово све главне улоге у класичном репертоару. Био је Зигфрид у *Лабудовом језеру*, Принц у *Зачараној лепотици* (П. И. Чајковски), Алберт у *Жизел*и (А. Адам), Франц у *Копелији* (Л. Делиб), те Базил у *Дон Кихоту* (Л. Минкус). Савладао је све виртуозне захтеве класичног балета, те имао лаке и високе скокове са нечујним доскоцима и елегантан став. За врхунско партнерство посебно га је похвалила прослављена руска примабалерина Наталија Бесмертнова са којом је играо приликом једног од њених гостовања у *Лабудовом језеру*. Остварио је запажене улоге и у савременијим балетским делима као лирски страствен Ромео (С. Прокофјев, *Ромео и Јулија*), заводљиви Вронски (Р. Шедрин, *Ана Карењина*), достојанствени Отац храма (К. Сенсанс, *Самсон и Далила*), трагични Софра (З. Мулић, *Вечити младожења*), те трагични и страсни Дон Хозе (Р. Шедрин, *Кармен*). Улогом Марка у *Охридској легенди* С. Христића обележио је 20-годишњицу уметничког рада. Снажне креације које се памте дао је и у *Катарини Измаиловој* (Р. Бручи), *Бановић Страхињи* и *Јелисавети* (З. Ерић), *Вечитом младожењи*. Гостовао је у Хрватском народном казалишту у Сплиту (*Жар птица*, *Ромео и Јулија*). Увежбавао је солисте и ансамбл за неколико балетских премијера у Београду. Радио је и за телевизију. Био је шеф балетског ансамбла СНП у Новом Саду, а у два наврата био је и на челу београдског Балета. Носилац је Награде Балетског бијенала у Љубљани, Награде за животно дело Удружења балетских уметника Србије. По одласку у пензију 1992. био је директор балетског ансамбла Позоришта на Теразијама, у којем се бавио и педагошким радом.
ЛИТЕРАТУРА: М. Јовановић, *Првих седамдесет година. Балет Народног позоришта 1*, Бг 1994; В. Крчмар (прир.), *Балет: првих педесет година (1950–2003)*, Н. Сад 2004.
Милица Зајцев
\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)