# ВОЈВОЂАНСКА БАНКА
**ВОЈВОЂАНСКА БАНКА**, једна од највећих банака у Србији која је основана 1962. са седиштем у Новом Саду. Од оснивања је радила под називом Привредна банка АП Војводине, а 1966, у складу с привредним реформама и новим законима донетим 1965, постаје пословна инвестициона банка и мења име у Привредна банка Нови Сад. У оквиру реформама предвиђене интеграције банака у састав Привредне банке улазе Комерцијална банка Сента, Комерцијална банка Бачка Топола, Сремска банка Сремска Митровица, Кредитна банка Кула и Кредитна банка Зрењанин. У току 1973. Привредна банка мења име у **В. б.**, а крајем исте године из њеног састава излазе оне банке које су јој интеграцијом биле припојене. Од 1970. па до краја 1973. све интегрисане банке у Војводини поново добијају своју правну самосталност. Од 1977. организационе промене имају за циљ унапређење друштвено-економских односа у финансијској сфери репродукције. Посебан значај се даје принципима и критеријумима за оснивање основних, удружених и интерних банака. Планирано је било да се основне банке самоуправним споразумом о удруживању повезују у удружену банку и преносе део својих послова у њену надлежност. Удружене банке су биле замишљене као извори за финансирање најкрупнијих развојних и заједничких инвестиционих програма у привреди, имале су својство правног лица и могле су да имају своја представништва у земљи и иностранству. У том периоду настаје **В. б.** – Удружена банка у коју се укључује знатан број банака и већ крајем 1981. **В. б.** се нашла на петом месту ранг-листе удружених банака у Југославији према збиру консолидованог биланса. Средином 80-их **В. б**. je била највећа самоуправна финансијска организација у Војводини. У њу је било удружено 18 основних банака, имала је иза себе године успешне пословне активности, развијала је кореспондентске односе са 342 банке у 76 земаља Европе, Азије, Африке, Северне Америке и Аустралије, а мрежу пословних јединица банка је проширила својим представништвима у Франкфурту, Лондону и Њујорку, те заједничким представништвима у Москви, Техерану и Пекингу. **В. б.** постаје суоснивач и акционар више мешовитих банака у иностранству попут LHB Internationale Handelsbank AG, Франкфурт на Мајни, Banque Franco-Yоugoslave, Париз и Anglo-Yоugoslave Ltd, Лондон, као и Међународне корпорације за инвестиције у Југославији са седиштем у Луксембургу, путем којих су извозила и увозила (претежно аграрна) привредна предузећа. Године 1989. долази до радикалних реформи пословног банкарства. После пет деценија поново се уводи деоничарско друштво и друштво с ограниченом одговорношћу као систем организовања и пословања привредних јединица, па и банака. У складу с тим из **В. б.** као удружене банке настаје **В. б.** као пословна банка. **В. б.** – Удружена банка престаје да ради 1989, а 1990. са седиштем у Новом Саду почиње да ради **В. б.** д. д. Све до почетка 90-их **В. б.**, захваљујући својој успешности у пословима с иностранством, била је носилац низа значајних крeдитних ангажмана с Међународном банком за обнову и развој из Вашингтона (IBRD), Међународном финансијском корпорацијом из Вашингтона (IFC) и Фондом за реинтеграцију Европског савета са седиштем у Стразбуру. IBRD је **В. б.** одобрила три зајма: 1975. први пољопривредни крeдитни пројект на југословенском нивоу у износу од 50 милиона долара, 1977. други у износу од 75 милиона долара, и 1980. трећи у износу од 86 милиона долара. За сва три зајма зајмопримац је била **В. б.**, а зајмови су реализовани преко републичких и покрајинских банака. Међутим, трансформација удружене банке у пословну створила је низ правних проблема и спорова на спољнотрговинском плану јер су према иностранству банкарске гаранције могле издавати само за то овлашћене удружене банке, а у претходном периоду на територији Војводине то је била једино **В. б.** – Удружена банка.
Од настанка пословна банка **В. б.** има највећи значај на територији Војводине и послује преко девет равноправних наследника, осам филијала и централе. Од 1995. **В. б.** д. д. мења име у **В. б.** а. д. и у том периоду, када се банкарство суочавало с озбиљним проблемима насталим због разбијања СФРЈ, постаје прва пословна банка која добија одобрење од централне банке да ради с хартијама од вредности. У току 1999. почиње с радом берзански посредник Вобдил а. д., супсидијарно предузеће **В. б.**, а почетком 2000. Вобдил и **В. б.** биле су прве дилерско-брокерске куће које су учествовале у промету акција из својинске трансформације на Београдској берзи. Током 2002. држава постаје већински власник **В. б.**, а наредне године **В. б.** постаје прва домаћа банка која уводи Виза интернет картицу, закључује оквирне кредитне споразуме са 10 великих страних банака уз покриће агенција за осигурање кредита из Немачке, Италије, Мађарске, Швајцарске и Пољске, добија лиценцу за рад с Дина картицом, уводи нову организацију по пројекту рађеном у сарадњи с Deloitte & Touche. National Bank of Greece Group у 2006. аквирирала је 99,4% акционарског капитала **В. б**. Национална банка Грчке а. д. Београд припојена је **В. б.** а. д. Нови Сад 2008, а по припајању те две банке у Србији послују под називом **В. б.** а. д. Нови Сад.
ЛИТЕРАТУРА: Н. Гаћеша и др., *Историја банкарства у Војводини*, Н. Сад 2001.
Ведрана Марлог
\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)