# ВЛАЈКОВИЋ, Светозар

**![001_III_Svetozar-Vlajkovic.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-08/scaled-1680-/001-iii-svetozar-vlajkovic.jpg)ВЛАЈКОВИЋ, Светозар**, индустријалац (Баћевац код Београда, 24. III 1866 <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> Београд, 17. X 1947). Изучио је столарски занат у земљи и иностранству. По повратку у земљу отворио столарску радионицу у Београду и 1895. основао прву Српску столарску задругу. Од 1925. у радионици су, уз овлашћење Војног ваздухопловства, одржавани и поправљани авиони типа Бреге 14 (Breguet), различити типови авио-мотора, укључујући и Рено, израђивани и поправљани авионски делови. Столарска радионица је јуна 1926. преименована у фабрику аероплана и авионских мотора „Светозар Влајковић и синови". Српска ваздухопловна индустрија се, захваљујући пионирима у авио-предузетништву, попут **В.**, знатно развила у међуратном периоду: у Београду и околини производња је била на високом технолошком нивоу, вођена стручњацима који су сарађивали с истакнутим европским произвођачима. Желећи да скрене пажњу државних и војних стручњака, **В.** је 1926. покренуо пројекат израде атрактивног лаког спортског авиона, малог једноседа, који је довршен на пролеће 1927. у радионици на Дорћолу и назван „Свети Ђорђе", по **В.** крсној слави и заштитнику предузећа, с осликаном стилизованом иконом свеца како јаше авион. X-SABC је био, вероватно, први службено регистровани југословенски цивилни авион. Његов пробни лет посматрао је низ домаћих и иностраних ваздухопловних стручњака и званичника. Јуна 1927. авион је учествовао на међународној аеронаутичкој изложби у Прагу. Том приликом **В.** је с представницима чехословачке фирме „Валтер а. д." уговорио израду и оправку мотора овог предузећа у Београду. Уз учешће чехословачког капитала 1928. у Београду је основано заједничко предузеће „Светозар Влајковић и комп.". Будући да **В.** радионице на Дорћолу нису задовољавале потребе рационалне производње, Команда ваздухопловства је захтевала подизање нове фабрике у Раковици. **В.** у овом подухвату није учествовао, него је уз обештећење изашао из посла. Његово породично предузеће „Светозар Влајковић и синови" наставило је с радом до 1940, производећи каросерије за аутомобиле, машинску столарију и друге столарске производе. Авион „Свети Ђорђе" поклоњен је националном удружењу резервних авијатичара. **В.** је опремио цркву Александра Невског у Београду. Одликован је орденима Св. Саве V и IV реда и Белог орла V реда. Породична имовина је национализована након II светског рата.

![002_III_Model-aviona-X-SABC-1927.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-08/scaled-1680-/002-iii-model-aviona-x-sabc-1927.jpg)

ЛИТЕРАТУРА: С. Микић, *Историја југословенског ваздухопловства*, Бг 1933; Ф. Каниц, *Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века*, I<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>II, Бг 1987; Ч. Јанић, Ш. Оштрић, „Београдска авио-индустрија", *Аероплан*, 1990, 1; Ч. Јанић, *70 година ваздухопловне индустрије Југославије*, *1923<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1993*, Бг 1993.

Милена Јоксимовић Пајевић

\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)