ВИТАН ТИХОРАДИЋ

ВИТАН ТИХОРАДИЋ , кнез (?, крај XIII в. – ?, прва половина XIV в.). Син непознатог властелина Тихорада, брат кнеза Дивоша Тихорадића, наручиоца богато илуминираног рукописа, познатог под именом Дивошево јеванђеље. Први пут се помиње као сведок „од својти" у повељи коју је око 1326. издао босански бан Стјепан II Котроманић (1322 – 1353) кнезу Вукославу Хрватинићу, а неколико година касније био је сведок „од земље" Усоре. Приликом издавања повеље Дубровчанима, у подграђу града Сребрника на Мајевици 1333, В. се наводи на првом месту међу сведоцима званим „молени". Место издавања повеље и његов помен као првог у бановој пратњи навело је неке историографе да претпоставе да је Сребрник био седиште властеоске породице Тихорадића. Његов син Тихчин Витановић наводи се с титулом кнеза 1345, те као сведок „од Усоре" у повељи бана Твртка из 1367. Последњи представници ове лозе били су Јурај Тихчиновић, с титулом жупана 1392, и војвода Вукић Тихчиновић 1461. 

 ИЗВОРИ: F. Miklosich, Monumenta Serbica , Viennae 1858; Л. Taлоци, „Истраживања о постанку босанске бановине с нарочитим обзиром на повеље кермендског аркива", ГЗМС , 1906, 18; Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter , München – Leipzig 1914. 

 ЛИТЕРАТУРА: П. Анђелић, „Постојбина и род Дивоша Тихорадића", Слово , 1976, 25 – 26; J. Мргић, „Жупе и насеља „земље" Усоре", ЈИЧ , 2000, 1 – 2. 

 Јелена Мргић 

   

 *Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)