ВЕШОВИЋ, Радоња

ВЕШОВИЋ, Радоња , пјесник, публициста (Ријека Марсенића код Андријевице, 8. XII 1924 – Београд, 2. X 2011). Школовао се у родном мјесту, Трепчи, Пећи, Беранама и Београду. Био је учесник НОБ од 1941. Послије рата радио у Борби , Омладини , Танјугу ; био уредник Побједе , управник Цетињског народног позоришта, уредник Стварања , Народне културе , Сусрета , београдске Културе , секретар УКС, савјетник у Савјету федерације и редовни члан ЦАНУ од 1985. Опус му карактеришу завичајне, ратне, револуционарне, породичне, друштвене и политичке теме. Лирска димензија његове поезије почива на етици побједе и пораза, свијести о контрастима између угрожености и испуњења људске наде, доживљају полимских пејзажа, мора и урбане средине. В. је у пјесмама трагао за темом „човјековог прогреса" и хуманизмом вишег смисла, те вјеровао у моћ поезије више него у моћ науке. Његово лирско промишљање егзистенције садржи поетско-историјске реминисценције, те слике пораза и трагике, монструозности и безумља, али и усамљености и меланхолије. Добитник је више награда (УКЦГ, СУБНОРЈ, Тринаести јул и др). 

 ДЈЕЛА: Вијорења , Бг 1950; Гајтан воде у долини , Цт 1955; Крчаг на вјетру , Бг 1963; Буђење свјетла , Тг 1967; Доба жељно себе , Никшић 1991; Иза ријечи , Пг 1994; проза: Колона и видици , Бг 1971; Мач што мачеве сијече , Бг 1977. 

 ЛИТЕРАТУРА: Књижевно дјело Радоње Вешовића , зборник радова, Пг 1998. 

 Лидија Томић 

   

 *Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)