ВЕСКОВ, Росица

ВЕСКОВ, Росица , неуробиолог, научни саветник (Бугарска, 21. IV 1937). Медицински факултет у Софији је завршила 1963. Удајом прелази у Београд и прима југословенско држављанство. Запошљава се у Одељењу за неуробиологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић" у Београду 1975, где остаје до пензије. Године 1977. брани докторску дисертацију „Функционална организација VPL једра таламуса", на Мед. ф. у Београду. У звање научног саветника изабрана је 1991. У више наврата била је руководилац Одељења за неуробиологију. Основнo научнo интересовање В. односило се на кортикалне и таламичне сензорне интеграције, епилептогенезу, учење и меморију, експерименталне психозе и неуродегенеративне болести, фазе спавања, хипотермију и понашање животиња. Богат и разноврстан научно-истраживачки рад био је резултат вишегодишње међународне сарадње између Неурофизиолошке лабораторије у Београду и Института мозга руске академије наука у Москви, затим Института за физиологију „И. В. Павлов" и Института за еволуциону физиологију и биохемију (Сеченов) из Санкт Петербурга, као и Одељења за епилепсију „Meк Гил" Универзитета у Монтреалу. У првом периоду истраживања акценат је ставила на интеграционе процесе унутар одређених популација неурона при учењу животиња, као и на одређене структурне промене које су одговорне за неуроналну ексцитацију (коаутор, „Forleg Command Mechanism Reorganisation under Conditions of Inter-ruption of its Classic Afferent Bonds at the Midbrain Level in Experimental Animals", Experimental Brain Research, 1978, 32). Касније је пратила неуролошку основу понашања, молекуларну основу пластичности нервног система, било у неуродегенеративним болестима, трауматској повреди мозга или у анималним моделима психоза (схизофренија) (и R. Mileusnić, Lj. Rakić, „The effect of electroconvulsive shock on brain tubulin during development and aging", Life Sciences , 1986, 38). Посебно интересантно поље истраживања је било испитивање електрофизиолошких и биохемијских промена мозга у условима конвулзија-електроконвулзија или конвулзија изазваних пеницилином, чији су резултати значајни и са медицинског аспекта (коаутор, „Penicillin-induced bursting in motoneurons of the frog spinal cord", Neuropharmacology , 1989, 28, 10; коаутор, „The connection between absence-like seizures and hypothermia induced by penicillin: possible implication on other animal models of petit mal epilepsy", Brain Research Bulletin , 1997, 777). Члан је међународних друштава ЕNА (European Neuroscience Association), IBRO (International Brain Research Organization), Интернационална лига за епилепсију (ILАЕ). 

 ДЕЛА: коаутор, „Effect of intraventricular injection of anti-brain antibody on defensive conditioned reflex", Nаture , 1968, 218, 5138; коаутор, „The influence of Delta-sleep inducing peptide on the intercentral integration during experimental epilepsy", Bulletin of experimental biology and medicine (Moskow), 1989, 8; коаутор, „Motor effects of amphetamine in rats pretreated with either dizocilpine or phencyclidine, Behavioural Brain Research, 2003, 147, 1 – 2; коаутор, „Age-related differences in MK-801- and amphetamine-induced locomotor and stereotypic activities of rats", Neurobiology of Aging , 2003, 24, 5. 

 Мирјана Стојиљковић 

   

 *Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)