ВЕЛЕГЕЗИТИ

ВЕЛЕГЕЗИТИ , словенско племе у Грчкој, које се доселило приликом словенских инвазија крајем VI и почетком VII в. Први пут се помињу у опису словенске опсаде Солуна из 614 – 616, у којој су учествовали заједно са осталим словенским племенима у Грчкој: Дрогувитима, Сагудатима, Вајунитима, Верзитима и др. У новој словенској опсади Солуна, коју су између 674. и 677. предузела племена Ринхињана, Струмљана, Сагудата и Дрогувита, предвођена ринхинским кнезом Првудом, В. нису учествовали, него су остали у добрим односима са Византинцима и градом Солуном, те помагали снабдевање опсађеног града. Марта 799. Акамир, архонт Словена Велзитије, у којима треба препознати управо В. , на подстицај становника (теме) Хеладе, покушао је да ослободи у Атини заточене стричеве цара Константина VI (780 – 797) и организује побуну против царице Ирине (797 – 802). В. су живели у Тесалији, у околини градова Тебе и Димитријаде, око Волоског залива. Тај предео се у каснијим вековима називао Велегезитијом. У каснијим изворима В. се више не спомињу, али се област Велегезитија спомиње и у изворима XII и XIII в. 

 ИЗВОР: ВИИНЈ , I, Бг 2007. 

 ЛИТЕРАТУРА: M. Vasmer, Die Slaven in Griechenland , Berlin 1941; D. A. Zakuqhnov", OiJ Slavboi ejn JEllavdi, jAqhvna 1945. 

 Предраг Коматина 

   

 *Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)