# ВАРДАРИДИ **[![Vardaridi_karta.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-06/scaled-1680-/vardaridi-karta.jpg)](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-06/vardaridi-karta.jpg)ВАРДАРИДИ** (Вардарска зона), важан тектонски (под)систем и главна сутура у средњем и западном делу Балканског полуострва. Налазе се између Српско-македонска масе (СММ) на истоку и (осталих) унутрашњих Динарида (УД) на југозападу. Сада се претежно узима да су **В.** композитни терен састављен од главног и западног појаса Вардарске зоне (ВЗ). Између њих су смештени: Кожуф у Македонији и Јадарски блок (ЈБ) у западној Србији. *Главни појас Вардарске зоне* (ГПВЗ) протеже се од Београда до Солунског залива. Северно од Београда дели се на сремску и банатску грану. Изграђен је од више јасно одвојених формација: (1) Велешка формација је девонске и карбонске старости. То су сјајни шкриљци настали променама седиментних и вулканских стена (филити, серицитски шкриљци, калкшисти, метарожнаци, мермери, амфиболити и др.); (2) Тријаски сјајни шкриљци Копаоника и Фрушке горе су представљени филитоидима, калкшистима, метарожнацима, метадијабазима, амфиболитима и др. Део амфиболита је стар 182–187 Ма (милион година) и потиче од базалта какви се налазе на средњоокеанским гребенима; (3) Офиолитска тела разних димензија међу којима се нарочито истичу велики листови копаоничких серпентинита; (4) Дијабаз-рожначка формација је великим делом офиолитски меланж. У њеном јурском ушкриљеном матриксу хаотично су смештени блокови тријаских кречњака, рожнаца, граувака, дијабаза, габрова и ултрамафита. Део формације је метаморфисан; (5) Преко свих поменутих јединица дискордантно и трансгресивно леже творевине титона и доње креде. То су: (а) спрудни елипсактинијски и ургонски кречњаци; (б) аптишки лапорци са амонитима и (в) флишни и парафлишни турбидити; (6) Завршни седиментни циклус почиње алб-ценоманским кластитима који су гвожђевити и са амонитима. Затим се развијају флишеви туронске, сенонске и, делом, палеогене старости. Њихов континуитет је прекинут средином кампана. *Западни појас Вардарске зоне* (ЗПВЗ) пружа се паралелно са ГПВЗ до Копаоника. Потом повија према Јелици, Маљену, Зворнику и Козари у (БиХ). У њему се налазе следеће стратиграфске јединице: (1) Тријаски сјајни шкриљци, вулканити и радиоларити; (2) Офиолитска тела од којих је највећа Сувоборско-маљенска серпентинитска маса; (3) Дијабаз-рожначка формација је делом представљена нормалним седиментним и вулканским стенама а делом и офиолитским меланжом. Овај последњи има матрикс са јурским и кредним фосилима и хаотично размештене блокове разних тријаских, јурских и кредних седимената, офиолита и базалтоида. То сведочи о дуготрајном настајању ове формације. У повременим прекидима у њеном формирању таложени су: (4) титонски, доњокредни и горњокредни пелашки кречњаци, старији, са амонитима, а млађи са глоботрунканама; (5) ценомански, туронски и доњосенонски кречњаци са рудистима који су само местимично сачувани. Накнадном транскурентном дислокационом прерадом у целом овом појасу све наведене стене су ушле у виду блокова у састав (6) горњосенонског тектонског меланжа. Преко свега поменутог у северозападној Босни лежи још мастрихтско-палеогени флиш и мајевички еоценски турбидити и олигоценски црвени кластити. Геолошка историја **В.** почела је у млађем девону. На северној маргини Гондване рифтовањем је отворен издужен океански басен као део Палеотетиса. После формирања велешких седимената и вулканита тај басен је у горњем карбону затворен субдукцијом под СММ. Велешке стене су убране и метаморфисане. Тако је ушао у састав Пангеје. Разарањем Пангеје и почетком отварања Неотетиса у тријасу, прво је наступило рифтно отварања ГПВЗ а затим и ЗПВЗ. У ствари ГПВЗ је био велики Вардарски океан са низом острвских лукова, а ЗПВЗ је био његов маргинални део. У њима су настале басенске творевине: тријаске и јурске седиментне и вулканске стене и офиолитски меланж. У горњој јури почело је дуготрајано интервално затварање океана и маргиналоног басена. Утврђено је пет фаза кимријских субдукционих или обдукционих догађаја (малмски, аптски, мастрихтски, средњееоценски и послеприабонски) раздвојених периодима морске седиментације. ГПВЗ је субдукован на исток под СММ, а ЗПВЗ на север под ЈБ. Ови тектонски процеси су били праћени у оба појаса метаморфизмом и интензивним транскурентним кретањима. Тако је настала савремена имбрикована структура западно--југозападних и југозападних вергентних набора, краљушти и навлака толико карактеристична за **В**. У неогену терени **В.** су разламани и раседани а знатним делом и прекривени млађим седиментима. ЛИТЕРАТУРА: F. Kossmat, *Geologie der zentralen Balkanhalbinsel*, Berlin 1924; Б. Миловановић, *Геолошко-тектонска скица Југославије*, Бг 1950; L. Kober, *Leitlinien der* *Tektonik Jugoslawiens*, Bg 1952; С. Карамата, *Геолошка еволуција нашег подручја од тријаса до квартара*, Бг 1974; A. Grubić, *An* *Outline of Geology of Yugoslavia*, Paris 1980; S. Karamata, „The geological development of the Balkan Peninsula related to the approach, collision and compression of Gondwanan and Eurasian units", *Geological Society, London, Special Publications*, London 2006. Александар Грубић \*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)