В

В , треће слово српске ћирилице, свих словенских и већине несловенских ћириличких графијских система, које има више појавних облика (алографа): В, в, В , в итд. У старословенској ћирилици назив слова био је „vydy" са значењем 'знам', а имало је бројну вредност 2. Води порекло од грчког слова β (старогрчки „бета", византијски грчки „вита", → витацизам). Њиме се означава уснено-зубни сонант у српском језику. 

 

 ЛИТЕРАТУРА: П. Ђорђић, Историја српске ћирилице , Бг 1971. 

 Јасмина Грковић Мејџор 

   

 *Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)