ГРЧИЋ,

ГРЧИЋ, Јован, професор, преводилац, књижевни историчар (Вуковар, Хрватска, 31. X 1855 -- Нови Сад, 5. II 1941). Гимназијско школовање завршио у Новом Саду, а у Грацу (Аустрија) студирао право на Правно-политичком факултету (без завршног испита). Од 1877. суплент, а од 1881/82. професор Српске православне велике гимназије у Новом Саду (са дипломом будимпештанског универзитета из класичне филологије). Од 1914. до 1928. био у Загребу, бавећи се књижевним пословима. У Матици српској члан Књижевног одбора и Редакције Летописа Матице српске, те члан управе Друштва за Српско народно позориште и организатор културних манифестација у Гимназији (диригент хора и оркестра). Значајна је његова улога у модернизацији књижевне штампе. Као главни уредник и покретач Стражилова (Н. Сад 1885--1888, 1892--1894), уз сауредништво П. Марковића Адамова и М. Савића, окупио је водеће српске писце и научнике (Ј. Игњатовић, Љ. П. Ненадовић, Ј. Ј. Змај, С. Матавуљ, В. Илић, И. Вукићевић, И. Руварац, М. Јакшић, Т. Остојић и др.); објављивао је такође преводе дјела значајних европских аутора, од античког доба до нових времена, особито посвећујући пажњу словенским књижевностима. Био је сауредник у Јавору (Н. Сад 1889--1891), уредник више календара и алманаха, те рубрике за позориште и музику у новосадском листу Браник. У многобројним биљешкама и приказима пратио је српски културни и књижевни живот од 1875. до 1939. Аутор је више школских уџбеника (рјечници, граматике, историје старогрчке и римске књижевности), од којих је најпознатији Историја српске књижевности (Н. Сад 1903), богата подацима, али концепцијски застарјела. Бавио се историјом позоришта (Српско народно позориште, Зг 1922), српске драме, преводном књижевношћу (Наша преводна књижевност у другој половини 18. и првој четвртини 19. века, Н. Сад 1932). Међу његовим преводима са њемачког су дјела нобеловца П. Хајзеа, те познатих драмских аутора, А. Вилибранта, Ф. Грилпарцера, К. Гуцкова; доста је преводио и са мађарског (Ф. Херцег и др.). У објављеној преписци са сарадницима (Портрети с писама, I--V, Зг 1921--1926, Н. Сад 1939) дао је изузетно вриједну грађу за проучавање српске књижевности и културе на размеђу XIX и XX в. Драмска и новелистичка дјела су му остала без виднијег успјеха.

Д. Иванић

Његовим доласком у Српску православну велику гимназију у Новом Саду посвећена је велика пажња музичком образовању ученика. Наставио је традицију светосавских беседа, које су се у Гимназији одржавале од 1874. У периоду 1878--1901. организовао је светосавске беседе, с изузетком девете (1882), која је била поверена тадашњем ученику шестог разреда Тихомиру Остојићу. На шеснаестој беседи (1889) први пут је наступио и „свирачки збор", састављен од ђака Гимназије, што је омогућило и извођење захтевнијих дела. Његова улога била је вишеструка: припремао је ученике за наступ, пратио их на клавиру, дириговао хором и оркестром. Програми указују на то да је добро познавао ондашњу музичку литературу. Најчешће су извођене хорске композиције домаћих (К. Станковић, Ј. Маринковић, С. Мокрањац, Ј. Пачу, М. Топаловић, Ј. Иванишевић, Т. Остојић и др.) и иностраних (Ж. Бизе, К. М. фон Вебер, Ђ. Росини, Б. Сметана и др.) композитора. Са солистима, хором и оркестром Гимназије извео је и одабране делове из опера Јосиф у Египту Е. Н. Мехила (1890) и La clemenza di Tito В. А. Моцарта (1891) прилагођене за дечје гласове и инструментиране за мали оркестар. Од 1881. ученицима је држао и часове виолине. Љубав према музици пренео је и на своје ђаке (Т. Остојић, И. Бајић).

М. Кокановић Марковић

ДЕЛА: Каврга, Н. Сад 1888; Одметник, Ср. Крловци 1903; Матица српска и стара класична књижевност, Н. Сад 1927; Мој књижевни рад за педесет и више година: преглед по струкама, Зг 1927.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица о стогодишњици Српске православне велике гимназије у Новом Саду, Н. Сад 1910; Споменица о педесетој светосавској беседи, Н. Сад 1928; К. Н. Милутиновић, „Јован Грчић", ЛМС, 1935, 1/343; М. Томандл, Српско позориште у Војводини, I--II, Н. Сад 1953--1954; С. Пашћан Којанов, „Музичко васпитање", у: Новосадска гимназија 1810--1960, Н. Сад 1960; Д. Иванић, Забавно-поучна периодика српског реализма: Јавор и Стражилово, Бг -- Н. Сад 1988.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)