ГОРЊЕ ПОДУНАВЉЕ

ГОРЊЕ ПОДУНАВЉЕ, специјални резерват природе на северозападној периферији Бачке, успостављен Уредбом о заштити специјалног резервата из 2001. На северу почиње државном границом према Мађарској, западна граница је река Дунав од 1.376. до 1.433. км тока, a на југу се простире око 1 км узводно од Безданског моста. Источна граница је разуђена и највећим делом је повучена правцима фосилних корита Дунава и канала који су дуж њих ископани као што су Бајски канал, Барачка, Капола вода, а неколико њих имају исте називе као што су Стари Дунав и Дунавац. Највећим делом то су терени алувијалне равни Дунава, од којих је већина насипима брањена од високих вода. На њима је велик број старих корита Дунава, од којих су нека ујезерена. Суве површине између корита зову се острва. Између Бездана и Бачког Моноштора граница је померена даље према истоку, а обухвата и шуму Козару. На том месту је резерват широк око 12 км. У сектору Апатина, на дужини од око 5 км, тамо где корито Дунава долази до алувијалне терасе, територија резервата је прекинута и наставља се јужно од града. Укупна површина Г. П. је 19.648 ха, од чега је 48,8% покривено шумама, а само 7,7% су пољопривредне површине и земљишта намењена за остале сврхе. Територија је категорисана у три степена заштите. Најстроже мере предузимају се на седам локалитета укупне површине од 261,62 ха (1,3% укупне површине), а заштићени су водени, барско-мочварни екосистеми, аутохтоне шуме и слатине. Нижи степен заштите је на 14 локалитета укупне површине 4.843,81 ха (24,7%), а за сваки од њих посебно су одређене дозвољене и забрањене активности. У највећем делу резервата, 14.542,57 ха, мере заштите су блаже и дозвољено је предузимање неких хидротехничких мера, контролисан ловни, риболовни и сафари туризам, коришћење пешчаних плажа, означавање пешачких стаза и др. Вегетацију Г. П. чине алувијалне шуме врба и топола, усколисног јасена и храста лужњака, мозаично распоређене са старим рукавцима Дунава, барама, мочварама, воковима и влажним ливадама. На лесној заравни Штрпца и Козаре присутне су и слатинске заједнице са храстовим шумама. На територији резервата констатовано је 57 биљних заједница (шумске, жбунасте и зељасте), са око хиљаду биљних врста од којих су многе реликтног карактера. Констатоване су 32 врсте дневних лептира, 11 врста водоземаца, 9 врста гмизаваца, 230 врста птица, од којих су 150 гнездарице, 30 врста сисара од којих су многе ретке и угрожене. Г. П. је проглашено за подручје значајно за птице 2000, како због гнездилишне орнитофауне, тако и оне која је на сеоби или зимовању. Г. П. је посебно значајно као подручје највеће гнездилишне популације орла белорепана, црне роде и дивље гуске у Србији, као и велике колоније великог корморана, гака, мале и велике беле чапље, жуте и црвене чапље и др. Специјални резерват Г. П. је део шире заштићене зоне чији је један део Копачевски рит на десној обали Дунава у Барањи, а други део уз резерват биосфере Дунав--Драва--Мура у Мађарској.

ЛИТЕРАТУРА: В. Стојановић, Специјални парк природе Горње Подунавље -- географски приказ, заштита, коришћење, Н. Сад 2002.

Владимир Стојановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)