ГЛИГОРИЈЕВИЋ, Вуле

ГЛИГОРИЈЕВИЋ, Вуле, трговац, капетан, државни саветник (Сјеница, 1797 -- Београд, 18. III 1855). Као дете дошао је у Чачак да учи сарачки занат код неког Турчина и ту био две-три године. Када је једном приликом носио купљену робу кнезу Милошу, овај га је запазио и узео код себе у службу. Најпре је био чибугџија. Био је коњаник српске војске у Првом српском устанку. Стасавши, постао је Милошев посредник за трговину и друге послове. Са Марком Штитарцем и Петром Лазаревићем кнез га је 1816. упутио у Шабац да убију владику Мелентија Никшића. За старешину у Поречкој Реци, са седиштем у Поречу (данас Доњи Милановац), постављен је 1820. Као поречки капетан ишао је 1823. да утврди стање манастира Госпођине и 1824. га срушио и припремио земљиште за зидање новог. У време када је био старешина Мачванског среза (1833/34), места у Мачви почела су да добијају улице. По кнежевом налогу исељавао је подрињске Турке (1834). Напредовавши у служби постао је капетан и члан Државног савета (1838). Био је члан делегације која је 1842. ишла у Цариград. Када су Обреновићи напустили Србију, остао је без службе (1842). Касније је добио пензију и остатак живота провео у Београду. Познат је као ага Вуле. Написао је песму кнезу Милошу, која је објављена у Додатку српским новинама (1840, 15).

ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, Бг 1888; М. М. Вукићевић, Личности и догађаји, Бг 1900; Узданица, 1902, 4; М. Гавриловић, Милош Обреновић, I--III, Бг 1908--1912; Споменица Београдске трговачке омладине 1880--1930, Бг 1931; Ј. М. Продановић, Историја политичких странака и струја у Србији, Бг 1947; Класицизам код Срба. Грађевинарство, Бг 1966.

Т. Пивнички Дринић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)