ГЛИЦЕРИН

ГЛИЦЕРИН (глицерол), трохидроксилни алкохол, 1,2,3-пропан-триол, НОСН2-СН(ОН)-СН2ОН. Безбојна, сирупаста, хигроскопна течност, без мириса, слатког укуса, густине 1,261 g/cm³, тачке кључања 290 ^оC. Раствара се у води и алкохолу. У организмима је полазна супстанца за синтезу триглицерида (естара г. и виших масних киселина, састојци масти и уља), гликолипида и фосфолипида. У таквом везаном облику се налази у животињским и биљним ћелијама. У слободном стању налази се у крви, у концентрацији (0,032−0,187 mmol/dm³) која зависи од разградње триглицерида у масном ткиву. Ослобођени г. се у ћелијама јетре може укључити у метаболички пут разградње глукозе, при томе претворити у пируват и даље потпуно оксидовати до угљен-диоксида и воде (што обезбеђује енергију за ћелијски метаболизам). Г. се може укључити и у синтезу глукозе, што га чини важним извором глукозе за време гладовања. Г. се производи петрохемијски, синтезом из пропена, или се добија као споредни производ при прозводњи сапуна (реакција сапонификације). У новије време г. се добија и при производњи биодизела трансестерификацијом биљних уља. Пречишћавањем добија се фармацеутски г., чистоће 95,5--99%. Због својих физичких и хемијских својстава (хемијски стабилан, компатибилан са многим супстанцама, не изазива надражај коже и нема штетан утицај на околину) нашао је примену у више од хиљаду комерцијалних производа. Примењује се у прехрамбеној индустрији (10−12%; као адитив Е422 за одржавање влажности намирница и продужавање рока трајања, као заслађивач, затим у производњи моно- и диглицерида − емулгатора за маргарине). Користи се у индустрији лекова и козметике (9−27%), за побољшање мекоће, влажности и мазивости разних препарата. Примењује се у хемијској индустрији (производња синтетичких смола: 14−32%; експлозива: 3−15%; уретана: 6%) и као растварач. Користи се и за одржавање влажности и савитљивости целофана (5−24%) и дувана (2−14%). Индустријска производња г. у Србији почела је 1969. у фабрици сапуна „Мерима" (Крушевац), са почетним капацитетом од око 500 т. годишње. У фабрици сапуна „Албус" (Нови Сад) подигнут је погон за г. 1976. истог капацитета, али је овде производња прекинута 90-их година прошлог века. У „Мерими" се до 2000. производило 300−350 тона г. годишње; сад се за потребе домаће привреде г. увози.

ЛИТЕРАТУРА: В. Јанковић, „Производња хемикалија", у: Д. Виторовић (ур.), Хемија и хемијска индустрија у Србији − историјска грађа, Бг 1997; M. Pagliaro, M. Rossi, The Future of Glycerol, Cambridge 2010.

Љуба Мандић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)