ГАРОЊА РАДОВАНАЦ, Славица

ГАРОЊА РАДОВАНАЦ, Славица, историчар књижевности, фолклориста, књижевник (Београд, 2. III 1957). Школовала се у Београду, где је 1986. дипломирала на Катедри за југословенске књижевности Филолошког факултета, 1987. магистрирала („Прилози проучавању народне поезије 1934--1939") и одбранила 2004. докторску дисертацију (Српско усмено поетско наслеђе Војне Крајине у записима 18, 19. и 20. века, Бг 2008). Од 1986. радила је у Универзитетској библиотеци ,,Светозар Марковић" при одељењу за народну књижевност (легат В. М. Јовановића Марамбоа), а 1991. изабрана је у звање сарадника-истраживача. Предавала је српски језик и књижевност у средњој школи (1992--2005). На Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу запослена је од 2005. у звању доцента, а 2010. изабрана je за ванредног професора. Држи више курсева на основним, мастер и докторским студијама. Бави се истраживањем српске фолклорне баштине, посебно Војне Крајине, Лике, Баније, Кордуна и Славоније, а приредила је више издања и фототипских издања регионалних српских збирки умотворина из XIX в., али и неколико дела писане књижевности (Народне песме Славонске границе, Бг 1987; Српске народне пјесме из Западне Славоније, сакупио М. Обрадовић, Н. Сад 1995; Народне приче са Папука, Н. Сад 1996; Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге у записима С. Д. Милеуснића, Зг 1998; Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Бг 2000; Српске народне пјесме из Лике и Баније, сакупио Н. Беговић, Бг 2001; Српске народне песме из Славоније, сакупио Ђ. Рајковић, Бг 2003; Спиридон Јовић, Етнографска слика Славонске војне границе, Бг 2004; Милка Жицина, Кајин пут, Бг 2006; В. Красић, Успомене из Горње Крајине, Бг 2011).

С. Д. Самарџија

У књижевном раду подједнако се ослања на аутобиографско искуство и књижевну прошлост, посебно на важне тренутке из биографија познатих књижевница. Тематски је везана за успомене на живот у западној Славонији, које прерастају (после изгона српског народа из тих крајева) у баладну евокацију детињства и младости (роман Повратак у Аркадију, Бг 2014; награда „Печат времена"). Приповетке из београдског живота повремено су инспирисане аутобиографским доживљајима и опсервацијама о сложеном положају жене у њему (Изидина копча, Бг 2013). У критичким радовима највише се бави тумачењем књижевних дела српских писаца из Хрватске (Српска књижевна Крајина, Н. Сад 2015) и делима и ауторкама женске књижевности (Жена у српској књижевности, Н. Сад 2010).

М. Недић

ДЕЛА: студије и критике: Из сенке, Бг 2003; Од Цариграда до Будима: аспекти српског усменог песништва, Н. Сад 2014; роман: Под месечевим луком, Бг 1992; путопис: Девета кућа, Бг 1994; поезија: Исповедање тишине, Бг 1996; Мој предак је дрво, Бг 2007.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Иванић, Врела у врлети, Зг 2009; Љ. Пешикан-Љуштановић, „О женском стваралаштву", ЛМС, 2010, 486, 5; С. Томин, „Српске списатељице", ЗМСКЈ, 2010, 58, 3; Љ. Шоп, „Изидина копча или архивирање стварности", у: С. Гароња, Изидина копча, Бг 2013; Ј. Калајџија, „Као да никада нису ни постојали", ЛМС, 2015, 495, 5.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)