ГОЛОКУТ

ГОЛОКУТ, неолитски локалитет, у атару села Визић, у западном делу Фрушке горе. На њему је откривено насеље старчевачке културе са остацима грађевинских објеката, огњиштима и јамама за отпатке са мноштвом керамичког и остеолошког материјала, те неколико старчевачких гробова-згрченаца. Поред тога нађена је керамика из енеолита (вучедолска култура) и један гроб (згрченац) из раног бронзаног доба. У старчевачком насељу Г. постоје два стратиграфски јасно раздвојена хоризонта становања. Старији хоризонт се састоји од полуукопаних и укопаних објеката, док је млађи хоризонт насеља карактеристичан по надземним објектима-кућама, од којих су сачувани само делови подова. Куће су грађене у техници плетера и лепа са примесом плеве, док су подови били фундирани са полуоблицама. Установљено је неколико варијаната стамбених објеката типа земуница. Различитог су облика и димензија, са подницама које су више пута обнављане. У појединим објектима местимично су се налазили пепео и гар, што не доказује постојање огњишта, јер није било трагова нагореле земље. Огњишта се углавном налазе изван кућа, а отисци од коља су доказ за постојање кровне конструције. Поред објеката, основну одлику чини керамика: груба, обична и фина. Грубу керамику чине лоптасте, полулоптасте и коничне зделе, затим заобљени и благобиконични лонци са широким или суженим отвором и цилиндричним вратом. Украшена је техником организованог барботина, урезима ноктом и штипањем, а понекад и урезаним линијама. Ободи и пластичне траке често су украшени утискивањем прста. Код обичне керамике поред лоптастих и полулоптастих здела, истичу се пехари на ниској шупљој нози и зделе коничне и биконичне профилације. Ту спадају и жртвеници са четири ноге са дубљим и плићим реципијентом. Код фине керамике доминирају зделе и пехари на нози са полулоптастим и благобиконичним реципијентом, понекад украшени сликањем -- криволинијским и спиралним тракама, које су изведене тамномрком бојом. Заступљена је текућа спирала и меандроидни мотив. Истраживања на Г. дала су значајне резултате о животу неолитских људи у завршној фази старчевачке културе, како у градитељству и производњи керамичког посуђа, камених и коштаних алатки тако и у начину сахрањивања, познавања култа, религије и веровања. Према сакупљеним налазима старчевачко насеље на Г. је хронолошки опредељено у фазу Старчево III по Милутину Гарашанину, односно Спиралоид Б по Стојану Димитријевићу. У горњим слојевима има налаза из раног бронзаног доба, као и средњовековног (турског перода).

Литература: Ј. Петровић, „Насеље старчевачке групе на Голокуту код Визића -- Ископавања 1973. и 1976", РВМ, 1984--1985, 29; „Земуница у насељу старчевачке културе на Голокуту", РВМ, 1986--1987, 30; „Позно старчевачко насеље на Голокуту код Визића", у: Б. Воргић, Б. Брукнер (ур.), Проблеми прелазног периода старчевачке у винчанску културу / Current Problems of the Transition Period from the Starčevo to the Vinča Culture, Зр 2006; „Сликана керамика у насељу старчевачке културе на Голокуту", РМВ, 2009, 51.

М. Јовановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)