ГРАБЕЖ, Трифко

ГРАБЕЖ, Трифко, револуционар (Пале, 28. VI 1895 -- Терезин, Чешка, 21. X 1916). Рођен је у свештеничкој породици поријеклом из околине Јајца, а отац му се на Пале доселио послије рукоположења за свештеника 1890. Гимназију је похађао у Сарајеву и Тузли, гдје је постао припадник младобосанског покрета. Из тузланске гимназије је избачен због антирежимског дјеловања и због тога што је ошамарио професора Б. Трухелку, те је кажњен са 14 дана затвора. Школовање је наставио у Београду, гдје је завршио шести и седми разред гимназије. Заједно са Гаврилом Принципом и Недељком Чабриновићем, с којима је становао и дружио се, чинио је прву тројку сарајевских завјереника. За идеју атентата на Франца Фердинанда придобио га је Принцип. Пред полазак у Босну, у коју су се пребацили крајем маја и почетком јуна, једини се од њих тројице састајао са Војиславом Танкосићем. До атентата је боравио највише код родитеља на Палама, а 28. VI 1914. ујутро састао се с осталим атентаторима у Сарајеву и од Данила Илића преузео оружје и отров. Фердинанда је чекао код Градске вијећнице, а постоји неколико верзија о томе шта га је спријечило да изврши атентат када су надвојводина кола прошла поред њега. Након атентата успио је да сакрије оружје и побјегне на Пале, али је ухапшен у Прачи 30. VI 1914. при покушају да пребјегне у Србију, заједно са својом дјевојком Лепосавом Лалић. Већ првог дана по хапшењу био је тешко мучен да призна гдје је сакрио пиштољ и бомбу, али се током истраге и суђења држао веома храбро и прибрано. Пошто је био малољетан, није осуђен на смрт него на 20 година робије. Казну је служио у Терезијенштату, а умро је због исцрпљености, болести и дуготрајне глади. Посмртни остаци пренети су 1920. у Сарајево и сахрањени у заједничкој гробници „Видовданских хероја" на Кошеву.

ИЗВОРИ: В. Богићевић, Сарајевски атентат. Стенограм главне расправе против Гаврила Принципа и другова, Сар. 1954; И. Крањчевић, Успомене једног учесника у Сарајевском атентату, Сар. 1964.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Пфефер, Истрага у Сарајевском атентату, Зг 1938; Д. Јевђевић, Сарајевски завереници, Рим 1953; В. Дедијер, Сарајево 1914, Бг 1966; П. Пузовић, Српска православна епархија дабро-босанска (шематизам), Србиње (Фоча) 2004.

Д. Мастиловић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)