ГУЧЕТИЋ, Никола

ГУЧЕТИЋ, Никола, кнез, филозофски писац (Дубровник, 1549 -- Дубровник, 24. I 1610). Потицао је из властеоске породице која је припадала патрицијату од оснивања Дубровника. По ширини интересовања био је типични представник универзалног човека свога времена. Образовао се у хуманистичкој школи у Дубровнику. Као младић био је члан аматерске позоришне дружине и учествовао у извођењу Држићевих драма. После избора у Велико веће, од своје двадесете године учествовао у раду разних управних тела, међу којима су били и највиша звања (седам пута је био биран за кнеза Републике). И поред тих обавеза бавио се непрестано научним радом, окупљао најученије Дубровчане и писце у својој кући у Трстеном, у којој су се водиле ерудитне расправе о разним темама. Његов рад је био познат и изван Дубровника и папа Климент VIII му је доделио докторат филозофије и теологије. Написао је низ филозофских расправа, већином у омиљеној форми дијалога. Поред расправа о филозофским темама, у којима је показивао добро познавање античке филозофске мисли (Аристотела и др.), о теолошким (коментари псалама: In primum psalmum commentarius, Venezia 1600; Commentarii in tres psalmos XV, XXV et CXXVI, Venezia 1601), о Аристотеловој Метеорологији (Discorsi sopra la metheore d'Aristotele..., Venezia 1584; дијалог је водио са песником Михом Моналдијем), посвећивао се питањима из живота савременог Дубровника, бавио се реалним појавама, трговином и богатством (позивајући се на тек штампано дело Бенка Котруљевића), сагледавао науку у њеној применљивости, дајући тако широки поглед на живот свога времена. Важно место у његовим интересовањима имала је књижевност, односно ренесансна поетика и естетика, којима се бавио у платонистичким дијалозима о лепоти и о љубави, који су настали под великим утицајем филозофа Агостина Нифа: Разговор о лепоти, званој Цвет, према мишљењу Платона (Dialogo della bellezza, detto Аntos secondo la mente di Platone), Дијалог о љубави, према мишљењу Платона (Dialogo d'Amore detto Antos, secondo la mente di Platone). Оба су објављена у Венецији 1581. Посветио их је Цвијети Зузорић, која је била саговорница у дијалогу са ауторовом женом Маром Гучетић. Ови дијалози су сажимали законитости ренесансне поетике који су се већ током читавог века потврђивали у поезији. Свестраношћу својом Г. је у ученим разговорима претресао све теме свога времена, од филозофских и теолошких, књижевних и поетичких до друштвених и практичних. У целини, његови дијалози су слика духовног стања и мишљења Дубровника друге половине XVI в., одраз културе и нивоа до којег се дубровачко друштво у овом столећу успело.

ДЕЛА: Commentria in sermonem Averrois..., Venezia 1580; Governo della famiglia, Venezia 1589; Discorsi della penitenza sopra i sette salmi penitenziali di David, Venezia 1589; Dello Stato delle Repubbliche secondo la mente di Aristotele..., 1591; Dijalog o ljepoti / Dialogo della belleza, Dijalog o ljubavi / Dialogo d'amore, Zg 1995; Дијалог о љепоти, Зг 1999; In Primum Librum Artis Rhetoricorum Aristotelis Commentaria, Heidelberg 2006.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Тадић, Дубровачки портрети, Бг 1948; М. Медини, Дубровник Гучетића, Бг 1953; В. Костић, „Платонски дијалози Николе Видова Гучетића", Зборник историје књижевности Одељења литературе и језика САНУ, 1962, 3; A. Pinterović, Les Dialogues platoniciens de N.V.G., Louvian 1966; З. Посавац, „Платонистички дијалози у Трстену, Ренесансна естетика Н. В. Г.", Република, 1976, 12, 7--8; Љ. Шифлер Премц, Никола Гучетић, Зг 1977.

З. Бојовић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)