ГОЛЕТИ

ГОЛЕТИ, обешумљене, oгољене и вегетацијом слабо обрасле површине које су претежно и типично развијене на планинским местима Србије. Њихова површина износи око 19.000 хa или 1,9% од укупне површине шума Србије. Мелиоративним мерама, на првом месту пошумљавањем, може се успорити даља деградација земљишта и оне привести корисним наменама. Стварање г. у Србији последица је сече шума ради добијања пољопривредних земљишта, пашњака и других користи. Земљиште, лишено шуме која га је штитила, изложено је штетним утицајима падавина и ветра, који доводе до убрзаних ерозионих процеса. Класификација г. се врши на основу стања земљишта, могућности њихове биомелиорације и погодности за пошумљавања. Према стању земљишта, г. се сврставају у четири групе: г. са дебелим слојем земљишта; г., где се земљиште налази између блокова површинских стена; г. на којима је земљиште врло плитко и скелетно и г. без земљишта са компактним слојевима стена или иницијалним земљиштем у њиховим пукотинама. Према могућностима примене биомелиорације, г. се деле на оне на којима је могућа примена економски значајних пионирских врста дрвећа; на оне на којима се могу садити само пионирске врсте; на оне на којима се могу уносити само шибље и травна вегетација и оне на којима се претходно мора обавити мелиорација земљишта. У Србији су процентуално најзатупљеније г. на којима се саде само пионирске врсте дрвећа -- црни бор и црни граб, младих садница у јаме, градоне, и контурне ровове. Садња жбунова и затравњивање се ретко примењује.

ЛИТЕРАТУРА: М. Крстић, Гајење шума. Конверзија, мелиорација и вештачко обнављање, Бг 2006.

В. В. Исајев

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)