ГЛАМОЧКО ПОЉЕ

ГЛАМОЧКО ПОЉЕ, крашко поље у југозападном делу Босне и Херцеговине које је с југозападне стране оивичено планинама Старетина и Голија, а са североисточне стране планинама Чемерница и Цинцар. Припада Федерацији Босне и Херцеговине. Простире се правцем северозапад--југоисток дужином од 37 км и ширине до 5 км. Заузима површину од 133,5 км² . Надморска висина дна варира од 880 до 950 м н.в. Дно поља је у деловима око водених токова изграђено од алувијума, органо барских седимената, дилувијалних седимената и пролувијума, док у средишњем делу доминирају стене неогене старости које чине лапоровити кречњаци, лапори, калкаренити, слабо везани конгломерати и угаљ. Северозападни део поља зове се Горње, а југоисточни део Доње поље. У Горњем пољу поплаве трају од септембра до маја. Ту су и два језера: Опачићко и Кулогвино. Пољем тече неколико понорница, од којих је највећа Рибник. Доњим пољем теку Јаруга и Врба, које га плаве током лета и јесени. Тада се овде формира језеро дубине од 7 до 8 м. Са дна поља издижу се хумови Хомар са 982 м н.в. и Апин Бријег са 927 м н.в. Највећи број насеља изграђен је по ободу поља. У средњем, проширеном делу је град Гламоч (4.256 становника 1991. од којих су 76,5% били Срби). Кроз поље пролазе путеви локалног значаја, који га повезују са најужом околиним, међу којима је најзначајнији онај који повезује Ливно са Босанском Крајином. Околина поља је богата шумама које служе као сировинска база за велики шумски комбинат у Гламочу. Поље је познато по великој производњи квалитетног кромпира.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Марковић, Географске области Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Бг 1967.

Тамара Лукић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)