ГРДЕЛИЦА

ГРДЕЛИЦА, град на десној страни долине Јужне Мораве, на месту где се завршава Грделичка клисура и почиње Лесковачка котлина. Јужно од насеља пролази локални пут, а на другој страни реке ауто-пут и железничка пруга Ниш--Скопље. Код Г. су изграђени друмски и железнички мост преко реке. Општинско средиште Лесковац удаљено је 15 км. Насеље је изграђено на малом простору уз обалу реке и дуж доњих делова долина притока Мораве Сејаничке и Козарачке реке, на висинама 270--340 м. Настало је почетком XIX в., а трансформација у малу варош почела је након изградње пута кроз Грделичку клисуру 1868. и 1886. Тада се из старог села (данас северни део насеља или Г. село) део становништва населио уз друм и пругу. После II светског рата број становника је до пред крај XX в. константно растао. Године 1948. било је 840 житеља, а 1991. 2.431 становник. Тада је наступила депопулација и 2011. Г. је имала 2.136 становника, од којих 79,8% Србa, а 17% Ромa. Аграрним занимањима бавило се 1,3% економски активног становништва. Највећи део неаграрног становништва радио је у трговини, образовању, државној управи и здравству. Знатан део њих радио је у Лесковцу. Велике површине у граду заузимају фабрике (текстилна, трикотаже, плетива, дрвна). У насељу се налазе црква, основна школа, месна канцеларија, пошта, дом здравља, већи број продавница и хотел. Г. је локални гравитациони центар за 15 околних насеља, укључујући и оближње истоимено село.

Србољуб Ђ. Стаменковић

Насеље у долини Јужне Мораве, на улазу у Грделичку клисуру, било је у римском периоду значајна станица на путу Via Militaris од Наиса (Naissus) ка Скупима (Scupi), који је новијим археолошким истраживањима потврђен у селу Давидовац у Врањско-бујановачкој котлини. Реконструкцијом римских итинерара, где су, грешком кописте у средњем веку, изостављене станице и насеља на деоници пута Naissus--Scupi, римско насеље у Г. може се идентификовати као станица Ad Fines. Поменути римски пут, који је користио долину Јужне Мораве као комуникацију између градске територије Наиса и Врањско-бујановачке котлине, изградио је цар Хадријан у првој половини II в. н.е, као пречицу од Виминацијума до Скупа, назвавши је Via Nova. У време процвата Римског царства она је била главни правац протока људи, робе и идеја између Подунавља и Егеје. У Г. су на простору између савременог насеља и железничке станице откривени трагови утврђења, као и већег цивилног насеља у околини. Са локације Сељаница--Орничје потиче вотивна ара посвећена Јупитеру. На локалитету Црквиште, на мањем узвишењу је грађевина, димензија 8 х 18 м, у којој су констатовани под од тегула и остаци степеништа, највероватније рановизантијска базилика.

Софија Петковић

ЛИТЕРАТУРА: Н. Вулић, Ф. Ладек, А. фон Премерштајн, „Антички споменици у Србији", Споменик СКА, Бг, 1903, 39; А. Красовски, „Старине Лесковачке околине", Старинар, III с., 1928--1930, 5; Д. Гарашанин, М. Гарашанин, Археолошка налазишта у Србији, Бг 1951; P. Petrović, Inscriptions de la Mésie Supérieure, IV, Naissus -- Remesiana -- Horreum Margi, Bg 1979; Географска енциклопедија насеља Србије, II, Бг 2001; В. П. Петровић, Дарданија у римским итинерарима: градови и насеља, Бг 2007; С. Петковић, „Римски пут Via militaris у Давидовцу код Врања", Весник Војног музеја, 2012, 39.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)