ГАСНИ МОТОРИ

ГАСНИ МОТОРИ, врста клипних мотора с унутрашњим сагоревањем која користи гориво у гасовитом стању. Иако је започео још у XIX в., развој г. м. посебно је постао интензиван током II светског рата, када је намера била да се, због несташице нафте и њених деривата, искористе продукти гасификације или пиролизе угља и дрвета. Један од продуката рафинације сирове нафте је и течни нафтни гас -- ТНГ (енглески LPG Liquefied petroleum gas), који је мешавина пропана и бутана. У резервоарима бензинских станица и возила је, због повишења притиска, у течној фази. Ото мотори, у којима се овај гас користи, само су делимично прерађени за коришћење ТНГ. При изласку из резервоара и експанзије гаса долази до снижења температуре па је неопходно да се гас загрева да би се спречило замрзавање. Коришћење ТНГ за погон возила је у Србији широко прихваћено крајем XX и почетком XXI в., а мрежа пумпи за напајање овим горивом је распрострањена. У посебно прерађеним Ото моторима користи се природни гас који садржи преко 95% метана. Он је и у резервоарима у гасовитом стању, на притиску око 230 барa. Широко је прихваћена ознака CNG (енглески Compressed natural gas). При коришћењу CNG остварује се мања емисија загађујућих материја, а посебно азотних оксида -- NOx, те је погодан за коришћење у возилима која се крећу претежно у урбаним срединама. Недостатак његове примене је то што је енергетска густина природног гаса, чак и на високим притисцима, ниска, те је мала и аутономија возила (број пређених километара без пуњења резервоара). Ови мотори широко се примењују за погон возила градског превоза и возила за доставу у насељима. Почетком XXI в. уведено је коришћење CNG за погон аутобуса за градски саобраћај у Београду и Новом Саду. Очекује се проширење примене и у другим градовима и другим, посебно комуналним, возилима. Крајем XX и почетком XXI в. посебна пажња посвећена је развоју г. м. који су намењени за коришћење биогаса, као последица значајног пораста броја биогас постројења као обновљивог извора енергије. Биогас се састоји од 55--70% метана, а остатак је претежно угљен-диоксид. Ови стационарни мотори користе се у постројењима за комбиновано генерисање електричне и топлотне енергије, когенерацију. Најчешће се за биогас користе Ото мотори посебне конструкције, прилагођени овом гориву, који су почетком XXI в. достигли снагу и до 4 МW. Поред тога, посебно за називне електричне снаге когенеративних постројења до 500 кW примењују се и дизел мотори с иницијалним паљењем (енглески Pilot injection engines, немачки Zündstrahlmotoren). На овим моторима у радни простор се доводи мешавина биогаса и ваздуха, а да би се остварило паљење, пре достизања горње мртве тачке клипова, убризгава се 2--10% дизел горива, биодизела или биљних уља. Иста додатна горива користе се за стартовање и загревање мотора до радне температуре. Иако је принцип рада оваквих мотора дуго познат, зрелост за практичну примену достигнута је тек у првој деценији XXI в. Уколико се из биогаса издвоји угљен-диоксид, добија се гас који је по саставу идентичан природном гасу -- биометан. Он може да се утискује у мрежу природног гаса, те да се користи за погон транспортних средстава са моторима подешеним за коришћење CNG. На тај начин од биогаса се добија биогориво за транспортна средства. У току је развој мотора који могу да користе дизел гориво или да раде као г. м. са самопаљењем, а као основно гориво користе биометан (енглески Dual fuel diesel engines). Њима би се омогућила примена биометана као горива за тракторе. Изградња биогас постројења у Србији започела је у XXI в., након доношења уредби којима се регулише посебан статус произвођача и виша цена електричне енергије генерисане из обновљивих извора. На тај начин Србија остварује међународно прихваћене обавезе о подстицању коришћења обновљивих извора енергије. Планира се да у другој декади XXI в. започну производња и коришћење биометана.

ЛИТЕРАТУРА: М. Мартинов, К. Kовач, Ђ. Ђатков (ур.), Биогас технологија, Н. Сад 2012; Биометан, Н. Сад 2012.

М. Мартинов

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)