ГЕОРГИЈЕ (Хранислав)

ГЕОРГИЈЕ (Хранислав), епископ бачки, добротвор (Рума, 8. XI 1775 – Нови Сад, 22. VI 1843). Под световним именом Гаврило завршио основну школу код домаћих учитеља, затим славеносербску школу, где је учио немачки и латински језик, и гимназију у Сремским Карловцима, те слушао филозофију на Краљевској академији у Великом Вараду. На Пештанском универзитету студирао је права и приватно естетику и дипломатику. На постдипломским студијама у Бечу слушао је права и филозофију. Практикант код дворског угарског агента био је 1801–1804, професор Карловачке гимназије 1804–1812. (предавао поетику, реторику и општу историју) после чега постаје члан клира Карловачке митрополије радећи као нотар, члан конзисторије и разних комисија (1812–1818). Дуго је био ђакон (1812–1818) прошавши звања протођакон и архиђакон. Замонашен је 1816. у манастиру Крушедолу. За протосинђела произведен је 1818, а 1821. за архимандрита манастира Раковца (који је у то време обновљен). Дозволом митрополита вршио је монашења. Професор богословије у Карловцима био је 1818–1827. Митрополит Стефан поставио га је 1826. за представника карловачке конзисторије и фрушкогорских манастира на конгрегацијама сремске жупаније. За пакрачког епископа посвећен је 1829, а 1839. премештен је у Бачку епархију. Администрирао је Карловачком митрополијом 1841–1842, тј. од смрти Стефана (Станковића) до избора Јосифа (Рајачића). У млађим годинама бавио се књижевношћу (под световним именом објављивао класицистичке песме), био је љубитељ књига и поседовао богату личну библиотеку која је за време Мађарске буне 1848. страдала као и епархијска архива. Упамћен је као добротвор омладине, школовао је сиромашне студенте и помагао сиротињу. Сахрањен је у новосадском саборном храму.

ЛИТЕРАТУРА: М. Павић, Историја српске књижевности класицизма и предромантизма: класицизам, Бг 1979; С. Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Бг–Пг–Краг. 1996; Н. Грдинић (прир.), Антологија старијег српског песништва: XVIII век, Н. Сад 2005.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)