ГОЈКОВИЋ, Милан

ГОЈКОВИЋ, Милан, грађевински инжењер, универзитетски професор (Београд, 15. VIII 1926 -- Београд, 7. III 2002). Дипломирао је на Грађевинском факултету у Београду (1953) где је докторирао (1977) и прошао универзитетску каријеру до редовног прoфесора (1984). Предавао је материју дрвених и камених конструкција, а држао је наставу и на ГФ у Приштини, Суботици, Нишу, на Факултету техничких наука у Новом Саду и на Војној академији у Београду. Био је поборник примене дрвета у грађевинарству и заслужан је за иновацију универзитетске наставе из ове области. За председника Акционог одбора за унапређење грађења дрветом у СФРЈ изабран је 1983, а био је и на челу Комисије за израду нових прописа из дрвених конструкција (1984). Изузетно је значајан његов допринос у проучавању старих мостова. Са Надеждом Катанић започео је рад на прикупљању грађе о старим каменим мостовима. Резултат овог истраживања су две монографије: Грађа за проучавање камених мостова и акведуката у Србији, Македонији и Црној Гори (Бг 1961), Грађа за проучавање камених мостова и акведуката у Хрватској (Бг--Зг 1972), као и непубликована грађа о каменим мостовима у Босни и Херцеговини и Словенији. Велик део рада посветио је заштити, конзервацији и реконструкцији камених мостова и других старих камених грађевина сарађујући са Заводом за заштиту споменика културе из Београда и другим регионалним заводима. Радио је на дислокацији Арсланагић моста (XVI в.), угроженог акумулацијом новосаграђене хидроцентрале, на реци Требишњици. Мост је камен по камен демонтиран и реконструисан (1970--1972) 3,5 км узводно на новој локацији у Требињу. Слично је урађено с мостом из XVI в. преко реке Жепе, близу њеног ушћа у Дрину, који је премештен 5 км узводно (1966--1967). Радио је на рестаурацији и конзервацији 190 м дугог Терзијског моста преко реке Рибник на путу Призрен--Ђаковица; санацији и конзервацији моста Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду из XVI в.; обнови моста преко реке Бистрице у Призрену, срушеног у бујичној поплави 1979; реконструкцији давно несталог моста преко Бистрице код манастира Свети Арханђели крај Призрена. На Старом мосту у Мостару руководио је санацијом темеља и конструкције свода, а био је члан Комитета експерата за радове на реконструкцији овог моста срушеног у току грађанског рата 1993. У склопу смедеревске тврђаве и на улазу у скопски Кале руководио је реконструкцијом средњовековних дрвених мостова, радио је на санацији старог града Будве и учествовао у низу других пројеката. Дугогодишња искуства на конзерваторском и рестаураторском раду и проучавању старих мостова сумирао је у књизи Стари камени мостови: анатомија, патологија, заштита, санација, конзервација (Бг 1989). Г. је пројектовао низ савремених објеката. Са М. Тројановићем и Ж. Даријевићем копројектант је друмског моста од преднапрегнутог бетона преко Еуфрата у месту Фалуџа (Ирак) који је извело предузеће „Мостоградња" (1964--1967). Добитник је награде Друштва конзерватора Србије (1988), Ордена рада са сребрним и златним венцем као и низа других признања.

ДЕЛА: „Арсланагића мост код Требиња", Зборник заштите споменика културе, 1963, 14; „Мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду и савремени водопривредни захвати", Зборник заштите споменика културе, 1967, 18; „Арсланагића мост -- спасавање и реконструкција", Зборник заштите споменика културе, 1973, 23; Камене конструкције, Бг 1976; Дрвене конструкције: оплате и скеле, Бг 1981; Дрвене конструкције, Бг 1983; Дрвени мостови (и. Б. Стевановић), Бг. 1985.

ИЗВОР: Архива ГФ у Београду.

ЛИТЕРАТУРА: В. Анђус (ур.), Грађевински факултет Универзитета у Београду 1846--1996, Бг 1996; М. Мурављов, Б. Стевановић, „Стари камени мост у Мостару, посвећено сећању на проф. др Милана -- Гилета Гојковића", Изградња, 2011, 65, 1--2.

Р. Мандић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)