ГАЛ, Ласло

ГАЛ, Ласло (Gál László), књижевник, новинар, преводилац (Доњи Ковиљ, 29. XII 1902 -- Нови Сад, 13. VII 1975). Од 1904. живи у Херцегфалву, касније у Будимпешти. Учествовао је у мађарској револуцији 1919, емигрирао у Беч 1920, школовање наставља у Риму, одакле извештава за мађарске листове. Од 1930. живи у Суботици, сарадник је часописа Híd и Kalangya. Покреће свој сатирични лист Grimasz (Гримаса, 1935--1941), забрањен за време мађарске окупације. Један је од оснивача-уредника (1944), аутор сатиричне рубрике (1963) и доживотни сарадник листа Мagyar Szó. Између два рата пише бунтовне песме; ангажованoм поезијом о преображају и изградњи после ослобођења достиже висок домет војвођанског мађарског револуционарно-социјалистичког песништва. Објавио преко 15 књига песама, новела, репортажа, сатиричних позоришних и радио драма, што је представљено у књизи A nagy utazás (Н. Сад 1986). У Новом Саду објављене су му изабране песме (Rozsdás esték, Н. Сад 1972) и изабрана дела (Sziklaévek. Hátrahagyot versek 1969--1975. G. L. művei, Н. Сад 1983). Преводио је на мађарски Б. Ћопића, Бранка В. Радичевића и Ј. Ј. Змаја. На српском су објављене његове збирке Песме (прев. И. Ивањи, Н. Сад 1963) и Ипак (избор и превод С. Бабић, Н. Сад 1974). Добитник награде НР Србије (1948) и награде часописа Híd (1968).

ДЕЛА: новеле и песме: Novellíra, Будимпешта 1922.

ЛИТЕРАТУРА: С. Бабић, „Песниково ипак", у: Л. Гал, Ипак, Н. Сад 1974; Z. Csuka, „Jugoszláviai körkép", Jelenkor, 1975, 11; И. Бори, Књижевност југословенских Мађара, Н. Сад 1976.

М. Циндори Шинковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)