Прескочи до главног садржаја

ГРЧИЋ МИЛЕНКО, Јован

ГРЧИЋ МИЛЕНКО, Јован, песник, приповедач (Черевић, Срем, 15. XI 1846 -- Беочин, Срем, 29. V 1875). Студирао медицину у Бечу од 1867. до 1873, када се разболео и вратио у завичај. Био је члан ђачких и омладинских дружина, сарадник часописа Даница, Матица, Млада Србадија, Србадија и дописник Српског дневника. Збирку Песме објавио је 1869. у Бечу. Већ у Предговору успоставља дистанцу према лирици „измишљених осећаја" истичући једноставност („простоту") као квалитет. Интонација варира од идиле, дитирампских дечјих песама до елегија. Метричка организација и избор лексема, учесталост деминутива, хипокористика, ономатопеја, кованица упућују на јако фолклорно и/или романтичарско наслеђе. У песмама се често развија аналогија између човека и природе, омладина позива на слогу и истрајност (родољубиве, дидактичне песме) или се кроз реалистичке детаље открива патос обичног и свакодневног. Реалистички елементи препознатљиви су и у приближавању прозним темама и формама („Заљубљени гајдаш, приповетка са села"), као и у сатиричним „Брзојавним песмама". Синтезу вуковске, романтичарске, и реалистичке поетике, с једне стране, и антиципацију модерног дефабулизираног, дигресивно-асоцијативног приповедања, с друге стране, остварио je и у недовршеној приповеци „Сремска ружа". У критици је уочено да је Г. пропуштајући опажајни свет кроз филтер субјективног виђења, проширио сферу психолошког и лирског, као и да је, честим употребама персонификација и антропоморфизација, предмете дескрипције и објективизације „преокренуо" у носиоце субјективизације и емоционализације (Д. Иванић). Oд кратке „приповетке у народном духу" („Змијина кошуљица") Г. је прешао нa велику приповетку „из сеоског живота", с преплитањем романтичарско-фолклорног стила, хајнеовске ироније, психолошке фантастике (утицај Гогоља и/или Хофмана), утирући пут модерној фрагментарно-асоцијативној прози двосмислених значења.

ДЕЛА: Целокупна дела, Бг 1928; Сремска ружа, Н. Сад 1987; Зрачна свила, Н. Сад 1996; Преписка ЈГМ (1846--1875), Н. Сад -- Беочин 1997.

ЛИТЕРАТУРА: М. Кашанин, Јован Грчић Миленко -- Живот и рад, Бг 1928; М. Поповић, Историја српске књижевности: Романтизам, 3, Бг 1972; Д. Живковић, „Модерна новелистика Јована Грчића Миленка", у: Ј. Грчић Миленко, Сремска ружа, Н. Сад 1987; М. Р. Јовановић, Јован Грчић Миленко -- личност и дело, Шид 1994; А. Радин, „Фолклорна фантастика и Грчићева приповетка У гостионици код Полу-звезде на имендан Шантавог Торбара", ЗМСКЈ, 1994, 42, 1--3; Књижевно дело Јована Грчића Миленка, Беочин -- Н. Сад 1996; Д. Иванић, „Између ауторског и приповједачког гласа", Крајина: часопис за књижевност и културу, 2002, 1--2; Д. Вукићевић, Огледи о српском реализму, Кв 2003.

Др. Вукићевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)