ГЛУШЧЕВИЋ, Oкица

ГЛУШЧЕВИЋ, Oкица, новинар, преводилац (Камена Гора код Пријепоља, 9. III 1858 -- Београд, 2. XII 1898). Због устанка у Босни и Херцеговини (1875) и Српско-турских ратова (1876--1878) школује се с прекидима у Ужицу и Београду, гдје завршава Учитељску школу (1880). С руском стипендијом одлази на Филолошко-историјски факултет Петроградског универзитета, али га као члана социјалистичког кружока протјерују из Русије (1884). У Србији се одмах укључује у социјалистичку (Час М. Ценића, 1885), а потом у радикалску штампу (Нови београдски дневник, 1887 и Одјек од 1887), гдје годинама обавља послове главног уредника. Коментарима, критикама и преводима попуњава подлистке поменутих гласила. Слиједећи идеје С. Марковића, међу истакнутим антирежимским новинарима, добро обавијештен, јасних ставова, критичан и полемичан, објављивао је чланке о политици, култури и књижевности. Један од најплоднијих преводилаца свога времена, бирао је претежно дјела бунтовних и револуционарних писаца као што су Бајрон (Манфред, Дон Жуан), Љермонтов, Кољцов, Надсон, Њекрасов, Шевченко, Шчедрин. Преводио је и савремене класике, Толстоја (Смрт Ивана Иљича, први дио Рата и мира), Гончарова, Игоа, Мопасана и др. Његов превод Бајроновог Дон Жуана (Бг 1887--1889), више пута прештампаван, сматра се значајаним за историју превођења код Срба. Био је члан Главног одбора Српске радикалне странке (1897) и руководилац радикалске омладине.

ЛИТЕРАТУРА С. Кићовић Пејаковић, Енглеска књижевност у Срба у XVIII и XIX веку, Бг 1973; В. Шалипуровић, Окица Глушчевић -- живот и рад, Бг 1981; Д. Аранитовић, „Био-библиографија О. Глушчевића", Библиографски вјесник, 2000, 2--3.

Д. Иванић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)