ГРАМАТИЧКА КАТЕГОРИЈА

ГРАМАТИЧКА КАТЕГОРИЈА, јединство граматичких облика и граматичких садржаја (значења и правила употребе). Најважнија особина граматичких облика је регуларност. На пример, значења именичког броја у → граматици српског језика изражавају се, пре свега, наставцима (басн-а -- басн-е, писм-о -- писм-а и сл.), а ређе, и мање регуларно, и другим средствима, нпр. променом основе, као у примеру човек -- људи. За разлику од категорије именичког броја, граматичка значења глаголског вида не изражавају се наставцима него, пре свега, суфиксима (нпр. препис-а-ти -- препис-ива-ти), мање регуларно префиксима (нпр. радити -- у-радити), а постоје и друга, још мање регуларна средства изражавања глаголског вида у српском језику. Степен граматикализованости неког значења испољава се првенствено као степен регуларности начина његовог изражавања.

Граматичка значења су обавезна за широке класе језичких јединица. На пример, значење граматичког броја (једнина или множина) обавезно је за све именице, придеве, заменице, глаголе и редне бројеве, што је врло широк круг речи. А значење збирности (нпр. лишће, грање, камење) мање је граматикализовано јер је својствено само једном делу именица. Зато збирност није граматичко него лексичко-граматичко значење.

Граматичка значења су организована на уочљиво правилан начин, што се испољава у чињеници да свако граматичко значење садржи најмање два међусобно супротстављена, релативно ужа значења (грамеме), нпр. граматички број обухвата једнину и множину, глаголски вид обухвата свршени и несвршени вид, категорија лица обухвата прво, друго и треће лице итд. Изузеци од тог принципа, као појединачна или малобројна одступања, не нарушавају битније његову реалност.

Граматичка значења одликују се и врло широком заступљеношћу у језичком систему, нпр. категорије броја и падежа има више врста речи, категорије вида и времена имају сви глаголи итд., али се поједине категорије у том погледу мање или више разликују. На пример, именичку категорију аниматности (живо/неживо) имају само именице мушког рода у једнини (нпр. видети коња, али видети пањ), а категорију степена поређења имају само описни придеви (нпр. леп -- лепши -- најлепши) уз неке изузетке.

Што је већа обавезност неког значења, што је виша регуларност његовог изражавања и што је шира његова заступљеност у језичком систему, то је такво значење више граматикализовано. На пример, значење граматичког броја је знатно више граматикализовано него значење живо/неживо. Слабије граматикализована значења одлика су лексичко-граматичких категорија (нпр. збирност, апстрактност, градивност), а још су слабије граматикализована значења творбених категорија (нпр. називи вршилаца радње, називи места, називи радњи и др.). У језику се стално одвија процес граматикализације једних појава и деграматикализације (лексикализације) других, нпр. категорија именичког рода у српском језику крајем ХХ и почетком ХХI в. доживљава појачану граматикализацију ширењем социјалних фемининатива (именица женског рода које значе професију или статус, нпр. ауторка, председница, шефица), а, с друге стране, придевска категорија одређеног и неодређеног вида (нпр. нов шешир / нови шешир) налази се у процесу деграматикализације.

Већина г. к. у српском језику изразито је семантизована јер је за њихову употребу изражавање граматичког значења обавезно (нпр. категорије броја, степена, времена). У много ређим случајевима обавезна компонента граматичког садржаја је функција, а не значење. На пример, у српском језику категорија именичког рода је слабо семантизована јер само мањи број именица обликом мушког или женског рода означава пол (отац -- мајка, лав -- лавица и сл.), а много је више именица код којих облик за род не носи информацију о полу него служи као средство за изражавање конгруенције и координације, којим се показује које се речи у реченици налазе у некој функционалној вези, нпр. Ведр-о неб-о је наговештавал-о леп дан.

Г. к. у српском језику разликују се и по томе колико су прагматизоване, односно колико је у њиховом садржају обавезна информација о говорној ситуацији у којој су употребљене. На пример, категорија глаголског времена је изразито прагматизована јер се временска значења глаголских облика посредно или непосредно односе на време говорне ситуације, док се, с друге стране, категорија живо/неживо (нпр. Има рака / Има рак) не одликује таквом прагматизованошћу.

Г. к. у српском језику могу се разликовати и својим интерпретативним могућностима. На пример, за разлику од већине других категорија у српском језику, категорија глаголског стања је изразито интерпретативна јер омогућује да се иста ситуација осмисли на два начина, тј. да исто денотативно значење има различита сигнификативна значења, уп. Овлашћено лице је сачинило уговор -- Уговор је сачињен од стране овлашћеног лица.

Посебан комплекс г. к. својствен је свакој од основних врста речи, нпр. именице имају г. к. рода, броја, падежа и аниматности; придеви категорије рода, броја, падежа, степена поређења и одређеног или неодређеног вида, док глаголи имају категорије времена, вида, лица, начина, стања (које су само глаголске), а неки глаголски облици имају и категоријe рода, броја и падежа.

ЛИТЕРАТУРА: М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик (Граматички системи и књижевнојезичка норма), I, Бг 1979; П. Пипер, „О граматичком значењу", ЖJ, 1988, 30, 1/4; „Граматичке категорије и говорне ситуације у српском и другим словенским језицима", КиJ, 1990, 37, 1; А. Бeлић, Oпштa лингвистикa, Бг 1998; П. Пипер, И. Клајн, Нормативна граматика српског језика, Н. Сад 2014.

П. Пипер

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)