ГРБИЋ, Саватије

ГРБИЋ, Саватије, учитељ, етнограф, писац (Ивањица, 30. VII 1868 -- Штип, Македонија, 18. II 1915). У Београду завршио реалку, а потом 1890. Учитељску школу у Алексинцу. Након завршеног школовања радио је као учитељ у Косјерићу, Врађеновици, Макрешанима, Милутиновцу, Бољевцу, Крагујевцу и Штипу. Као ђак добровољац учествовао је у српско-бугарском рату 1885, а потом у балканским ратовима 1912--1913. Након ослобођења био је постављен за првог школског надзорника у Штипу. Поред свог основног позива учитеља, сакупљао је грађу о народном животу и преводио са руског језика. Активно је сарађивао са више листова и часописа. Сакупљање грађе о народном животу је радио по саветима, упутствима и методама Т. Ђорђевића (Упутство за сакупљање српских народних обичаја) што је и приложено у Уводу у грађу Г. дела Српски народни обичаји из Среза бољевачког (Бг 1909). Представљени и систематизовани обичаји у овом зборнику потичу из саме вароши Бољевца и околних села: Кривог Вира, Јабланице, Мирова, Добрујевца, Ласова, Врбовца, Планинице, а прикупљени су у току 1908. Т. Ђорђевић сматра да је публиковањем ове грађе у српској етнографији први пут дат систематски рад на сакупљању обичаја у целини, те да је Г. начинио „потпунији од свију зборника обичаја и у погледу целокупности обичаја једнога краја и у погледу детаља". Поред ове грађе објављена је и грађа о исхрани народа у Бољевачком срезу (Српска народна јела и пића из Среза бољевачког, Бг 1925) и у Босни и Херцеговини (Српска народна јела у Херцеговини и Босни, Бг 1908). Етнографска грађа Г. спорадично је објављивана у другој половини XX в. и у зајечарском часопису Развитак, а односи се на погребни, свадбени ритуал и народно стваралаштво: „Куку, мене, што остави (тужбалице)", Развитак, 1965, 5, 4--5; „Овчару душа задише на свакојаке травице", Развитак, 1965, 5, 6; „Лепа тицо бела Радо (избор народних песама)", Развитак, 1966, 6, 1; „Сватовске народне песме", Развитак, 1966, 6, 2. Г. се бавио и писањем за децу: Смиље. Књига за младеж (Бг 1897); Даница. Књига за децу (Бг 1893); Младост (Бг 1904); Анђео хранитељ (Бг 1908). Приредио је Ђачку песмарицу са декламацијама за ученике I и II разреда основне школе (Ниш 1894) и књигу Најбољи друг. Књига за децу (Бг 1908). Постхумно су објављене збирке за децу Младост, књига за децу са сликама (Бг 1924); прир. Божур. Књига за децу са сликама (Бг 1924); друго издање превода збирке Анђео Хранитељ (Бг 1924), као и Индијске приповетке, књига за омладину (Бг 1922); прир. Анђелак. Приповетке (Бг 1933); прир. У часу одмора (Бг 1933).

ЛИТЕРАТУРА: Споменица учитељима и учитељицама изгинулим и помрлим у ратовима 1912--1918, I, Бг 1924; Т. Р. Ђорђевић, „Српски народни обичаји", у: С. Грбић, Српски народни обичаји из Среза бољевачког, Бг 1925; Б. Челиковић (прир.), Црна река. Насеља, порекло становништва, обичаји, Бг 2012.

В. Марјановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)