ГОЛУБИНЦИ

ГОЛУБИНЦИ, село у источном Срему, у општини Стара Пазова. Налази се на раскрсници локалних асфалтних путева ка Старој Пазови (8 км) на истоку, Инђији (9 км) на северу, Руми (19 км) на западу и аутопуту Београд--Загреб (11 км) на југозападу. Железничка пруга истог правца је 4 км северно од села. Село је смештено унутар простране плеистоцене терасе, на око 87 м н.в. Први помен Г. је из 1572. где се говори о „селу које је све под земљом, једино се познаје по димљацима који су над земљом". После тога се у историјским изворима редовно помињу као насељено и као велико село, које је 1931. имало 4.916 становника. Затим је наступила регресија, прекинута крајем ХХ в. досељавањем избеглица из Хрватске. Они су куће и имања размењивали са локалним Хрватима који су се исељавали. После тридесетогодишњег периода демографског опадања, то је довело до пораста популације од 4.497 лица 1991. до 5.129 лица 2002. Током прве деценије дошло је до нове регресије (4.721 становник 2011). Измењена је и етничка структура, па су број и удео Срба повећани са 49,4% (1991), на 79,1% (2011), а код броја и удела Хрвата је дошло до смањења са 39,6%, на 13,1%. У селу је и знатна скупина Рома од 3,3 %. Највише активног становништва ради у пољопривреди (24,7%), док непољопривредно становништво највећим бројем ради у индустрији и у околним градовима. Село се развијало стихијски на раскрсници путева па је добило основу крстастог облика и радијалан распоред улица. Ово велико село на раскрсници две главне улице формирало је и маркантан центар, где је једна улица проширена у парк. У близини су православна и католичка црква, и остале јавне зграде (основна школа, дом културе, стара зграда граничарске команде, пошта, банка, месна канцеларија, бензинска пумпа и више продавница и кафана).

С. Ћурчић

У римском периоду место је припадало агеру колоније Басијане, која се налазила на месту модерног села Доњи Петровци. У близини Г. је пролазио главни пут који је повезивао Sirmium (данашња Сремска Митровица) и Singidunum (данашњи Београд). Г. се налазе на секцији Bassianae--Taurunum--Singidunum овог главног пута, чије постојање је, на овом делу, потврђено већ крајем II в., налазима миљоказа у оближњем селу Добринци. Један миљоказ, откривен у Сремској Митровици, датован је у 354. годину, када је цела деоница овог пута обновљена. Античко име места Г. није познато, али југоисточно од њега, на траси римског пута, код данашњег села Крњешевци, налази се локалитет Брестове међе, идентификован са mutatio Novicianum, путном станицом поменутом у Бурдигаленском итинерару.

И. Поповић

ЛИТЕРАТУРА: Д. Поповић, Срби у Срему до 1736/7, Бг 1950; Д. Поповић, „Главна античка комуникација у Срему у светлу археолошких истраживања", у: Путеви и комуникације у антици.  Материјали, Пећ 1978; С. Ћурчић, Општина Стара Пазова -- географска монографија, Н. Сад 1984; Насеља Срема -- географске карактеристике, Н. Сад 2001; M. Milin, „Bassianae", у: M. Šašel Kos, P. Scherrer (прир.), Die autonomen Städte in Noricum und Pannonien: Pannonien II, Ljub. 2004; С. Ћурчић и др., Атлас насеља Војводине, I, Срем, Н. Сад 2012.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)