ГЛАМОЧАК, Марина

ГЛАМОЧАК, Марина, социолог, виши научни сарадник, истраживач (Ужице, 23. II 1961). Завршила је Филозофски факултет (Катедра за социологију) Универзитета у Београду (1984), постдипломске студије из области социологије религије похађала је на ФФ у Загребу (1986–1987) и ФФ (Катедра за социологију) у Београду (1986–1989). Магистарску диплому је добила на École des Hautes Études en Sciences Sociales (EHESS), као и награду за најбољи одбрањени рад у Паризу (1994). Докторирала из области социологије на истој високошколској установи у Паризу (2000). Звање доцента добила је од Националног савета универзитета Француске (2001). Сарадник је више научноистраживачких центара (Institut français de géopolitique – Université Paris VIII, Laboratoire d'Analyse des Systèmes Politiques – CNRS, Université Paris X, Centre interdisciplinaire de recherches sur la paix et d'études stratégiques-CIRPES/EHESS, Centre des Études des Mouvements Sociaux-CNRS/EHESS). Г. се бави социолошким аспектом стратешких геоекономских, енергетских и сличних тема које у највећој мери обухватају земље Балкана, земље источне Европе и Руске федерације. Један од пројеката из ове области односи се управо на руску енергетску политику на Балкану и на њену стратегију утицаја на политику ЕУ. Један је од оснивача и уредника интернационалне ревије за уметност, науку и културу Дијалог у Паризу. Живи готово три деценије у Паризу са својим супругом Златком Гламочаком (Бихаћ, 1957), познатим скулптором који је излагао своја дела у више европских земаља и добио многобројна признања у Црној Гори, Србији и Француској.

ДЕЛА: Концепције Велике Хрватске и Велике Србије у политичкој емиграцији, Ужице 1997; „La genèse de l'émigration croate et serbe", Balkanologie, 1998, II, 1; „À la recherche de l'identité bosniaque: entre religion, nation et État", Cités, 2007, 4, 32; Les relations économiques russo – serbes et la perspective de l'intégration européenne de la Serbie, Assemblée nationale de France, www.assemblee-nationale.fr/13/cr-cafe/09-10/c0910035.asp.

Владимир Гречић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)