Прескочи до главног садржаја

ГАТАЛИЦА, Ангелина

ГАТАЛИЦА, Ангелина, вајар (Београд, 22. III 1924 -- Београд, 11. XI 2001). Студије вајарства (1951) и специјални течај (1953) на Академији ликовних уметности у Београду завршила код И. Коларевића. Била је стипендиста Фонда за унапређење ликовне уметности Моша Пијаде. Самостално излагала у Београду (1953, 1956, 1958, 1961, 1967, 1965, 1985), Ужицу (1955), Херцег Новом (1977), Бихаћу (1980) и Новом Саду (1985), а почев од 1951. и на многим колективним изложбама. Била је члан Београдске групе и групе Самостални. Учествовала је у раду уметничких колонија и вајарских симпозијума у Ечки, Прилепу, Аранђеловцу, Бихаћу и др. Добитник је Награде УЛУС-а (1969, 1973) и Награде Октобарског салона (1980). Њени радови чувају се у београдским музејима (Народни музеј, Музеј савремене уметности и Историјски музеј Србије), а неки су постављени у јавном простору у више градова у Србији (Материнство у Аранђеловцу, Надежда Петровић и Лежећи акт у Београду, Девојка са лутњом у Панчеву) и некадашњој СФРЈ (Прилеп, Бихаћ), као и у Рио де Жанеиру. Користећи класичне вајарске материјале, Г. је без великих осцилација радила портрете, фигуре и анималистичке мотиве. У њеном опусу честа је тема материнство. Била је заговорник класичног схватања фигуре коју доживљава на интимистички начин примерен београдској школи, њој близак од почетка скулпторске каријере. У лирској транспозицији сведеног облика и затворених компактних форми, створеног у маниру њеног монументалног синтетизма, успевала је да очува основне атрибуте својих модела. Бавила се и медаљерством.

ЛИТЕРАТУРА: П. Васић, Ангелина Гаталица, Бг 1975; Н. Тодоровић, Медаље и плакете у Србији 1945‒1975, Краг. 1978; Љ. Ракић, Ангелина Гаталица, Бг 1982; Г. Каљаловић, Ангелина Гаталица, Бг 1985; Т. Јовановић Чешка, Скулптура: каталог изложбе Историјског музеја Србије, Бг 2009.

В. Грујић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)