ГЛИД, Габриел

ГЛИД, Габриел, вајар, универзитетски професор (Београд, 1. V 1966). На Факултету ликовних уметности у Београду дипломирао 1992, магистрирао 1994. код Николе Јанковића, а од 2008. ради као професор, на предмету Вајање и цртање. Излагао je на преко 70 групних и 12 самосталних изложби. Његови радови се налазе у више приватних колекција и музејских поставки. Г. спада у ред водећих српских вајара савремене визуелне сцене који су досегли препознатљивост и висок професионални ниво. Његов рад су обележила уметничка струјања 90-их година ХХ в. Као припадник генерације која зачиње нову српску скулптуру отклањајући се од традиције, он гради израз заснован на прочишћеној форми прожетој слојевитим значењима, али и концептима и уметничким ставом, све до ангажоване уметности. Г. ради у металу, стаклу, дрвету и пластици, трагајући за новим обликом са извесним формално-стилским својствима која указују на мноштво хибридних елемената. Његов уметнички исказ увек је у складу са духом времена. Овакву особеност наглашава пре свега ликовна композиција и употреба промишљено коришћених различитих материјала у међусобним односима заснованим на благој ироничности и цитатима. Управо оваква интересовања Г. уводе у центар проблемских и значењских садржаја српске уметности с краја ХХ и почетка XXI в. Добитник је Награде за скулптуру у металу ФЛУ (1991), награде Златно длето на Јесењој изложби (Београд, 1994), Награде за скулптуру на Бијеналу минијатуре (Горњи Милановац, 2000, 2003) и Треће награде на конкурсу за споменик Милутину Миланковићу (Београд, 2013).

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Деспотовић, „Габријел Глид", III програм Радио Београда (21. VI 1996); М. Ђорђевић, „Победа три прасета", Политика, 19. IX 2009; М. Радош, Диши, Бг 2010.

Д. Милашиновић Марић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)