ГРАНФИЛ, Тома

ГРАНФИЛ, Тома, политичар, банкар, дипломата (Вршац, 31. VIII 1913 -- Београд, 11. III 1995). Студије права завршио у Београду 1936. Адвокатску праксу као приправник започео је у Кикинди 1936. у канцеларији свога оца где је радио до 1940. За време служења војног рока завршио је школу за резервне официре. Учествовао је у Априлском рату 1941. и, као припадник левичарске омладинске организације, прикључио се антифашистичком устанку који је водила КПЈ. У КПЈ је примљен марта 1943. и изабран за члана Среског комитета КПЈ за Шид. Деловао је у средњем и северном Банату, боравио у Петровграду (Зрењанину) до зиме 1942, када одлази у Срем и прикључује се партизанима. Током рата, од децембра 1942, вршио је разне војне и политичке дужности, те је 1945. изашао са чином мајора ЈА. Био је члан руководства Среског и Окружног комитета КПЈ за северни Банат 1944--1945, председник и секретар Окружног НОО за северни Банат 1944--1945, а потом секретар скупштине АПВ 1945. Радио је у Новом Саду као повереник трговине и снабдевања Главног и Извршног одбора АПВ. Из Новог Сада прелази 1947. у Београд као народни посланик у Народној скупштни НР Србије, а затим ступа на дужност министра трговине и снабдевања НР Србије 1948--1949. На позив Удружења младих новинара Мађарске путује у посету Будимпешти као дописник омладинског листа Младост и стицајем околности постаје сведок октобарске побуне у Будимпешти. На основу забележака написао је две књиге и дао романсирани лични поглед на побуну у Мађарској и интервенцију Совјетске војске. У међувремену, постављен је за генералног директора Централне народне банке за НР Србију. Банкарску каријеру наставио је као генерални директор Југословенске банке за спољну трговину и вршио је дужност потпредседника Извршног већа Социјалистичке Републике Србије. Од политичких дужности био је члан ЦК СКС и Главног одбора ССРН Србије, те члан СИВ-а од 1967. Учествовао је у преговорима с Вилијем Брантом 1968 (у вези с обновом дипломатских односа СФРЈ и Савезне Републике Немачке), а потом био амбасадор у Бриселу при Европској заједници, те амбасадор Југославије у САД 1972--1975. Политичку каријеру завршио је као министар без портфеља 1986. Носилац је Партизанске споменице 1941. и више других високих одликовања.

ДЕЛА: „Васа Стајић и омладина", Став, 1978, 3, 7-8; „Светионик просвете, културе и напредних идеја", Годишњак Друштва историчара Војводине, 1982.

ЛИТЕРАТУРА: С. Граховац, „Комунистичка партија није никада напустила народну борбу: интервју са Т. Г.", Став, 1977, 2, 3; Љ. Табачки, Кикинда у НОР-у и револуцији, Н. Сад 1982.

Ј. Пејин

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)