ГЕБЕЛ, Карл

ГЕБЕЛ, Карл (Göbel, Karl), сликар (Беч, 26. II 1824 -- Беч, 10. II 1899). Пореклом из уметничке породице, школовао се на Академији у Бечу, на којој је 1848. добио награду за композицију. Након завршених студија почиње да ради у акварелу у којем је најчешће приказивао сцене лова и портрете. На својим путовањима по Шпанији, Италији, Русији, Угарској и Србији посећивао је дворове, али је израђивао и представе народних обичаја, створивши особени етнографски жанр историјско-уметничких вредности. Његови контакти са српским поручиоцима одвијали су се у два наврата. Први пут Г. је посетио Београд 1860, после чега израђује графички лист (1862) са портретом кнеза Михаила Обреновића. Године 1865. у акварелу овековечује један обичан дан на Калемегдану. Рушевине капије Принца Еугена Савојског представљају слику оријенталног Београда, виђеног из перспективе европског човека. Богатство колорита и приказ хришћана и Османлија дају овој сцени својеврстан ванвременски патос типичан за оријенталистичке представе. Године 1881. Г. поново посећује Београд и израђује портрет кнегиње Наталије у акварелу. Сликар документарно представља кнегињин костим, потврђујући своју занатску вештину у садејству са идеализацијом стварности. Том приликом израдио је и серију акварела, међу којима су Београд -- Тврђава, Концерт пред Конаком у Топчидеру и Светковина (Коло) у Топчидеру. Концерт пред Конаком у Топчидеру је идеална слика јавности у монархијском систему, представљена као место сусрета владара и јавности. Кнежевски пар је дискретно скрајнут, чиме је показано да владар није апсолутна жижна тачка јавног живота него само један, мада најважнији, његов сегмент. На другом акварелу из исте године, Светковина (Коло) у Топчидеру, владарски пар је смештен у јавни спектакл какав је сабор крај Топчидерске цркве. Владар постаје поштовалац и део народне културе, што указује на све шири опсег јавности са којом је двор морао да се суочи. Шаренило боја и филигранска обрада потврђују Г. као следбеника Петера Фендија и Јозефа Данхаузера, сликара бидермајера који су пресудно утицали на његово уметничко формирање.

ЛИТЕРАТУРА: Österreichisches biographisches Lexikon 1815--1950, 2, Wien 1959; Н. Кусовац, Српско сликарство XVIII и XIX века, Бг 1987; Л. Шелмић (ур.), Галерија Матице српске, Н. Сад 2001; К. Митровић, Топчидер: двор кнеза Милоша Обреновића, Бг 2008.

И. Борозан

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)