ГОЛУБАЧА

ГОЛУБАЧА (Russula virescens), врста гљиве, печурка, која припада реду Russulales и разделу Basidiomycota*.* Најпознатија је врста рода Russula. Овај род обухвата преко 700 врста у свету, док је у Србији забалежено око 100 врста. Оне су, иначе, познате у народу и као голубице, зеке и краснице, док се у старијим књигама наводи и име глухаре. Шеширић јој је у пречнику до 15 цм, са његове доње стране су листићи (ламеле) крем боје, док је горња површина карактеристичне бледозелене боје, мало улегнута у средини и има карактеристичну шару од светлијих и тамнијих неправилних поља на светлијој подлози. На дебелој дршци нема прстен, као ни остале врсте из овог рода. Унутрашње ткиво је беле боје, крто, без јаког мириса и благог, веома пријатног укуса. Г. је распрострањена у Европи и то чешће у јужним крајевима, затим у северној Африци, Северној и централној Америци и Азији. Расте обично на пропланцима и рубовима лишћарских шума, у Србији највише у храстовим, а у средњој и западној Европи у буковим. Ређе се може наћи и у мешовитим лишћарско-четинарским шумама. Формира микоризу са различитим врстама дрвећа. Расте у мањим групама, у круговима или појединачно. Типична је летња врста и јавља се током топлих периода након већих киша од краја пролећа до краја јесени. Јестива је врста и спада у најквалитетније печурке. Богата је угљеним хидратима и протеинима а малог је садржаја масти. Садржи одређене биоактивне супстанце из групе полисахарида, које позитивно утичу на имунитет и имају антиканцерогено дејство, мада се не сматра посебно лековитом врстом. У Србији је сакупљачи понекад нуде на продају на пијацама. Може се сушити и на тај начин сачувати за каснију употребу и такви примерци имају посебну и јаку пријатну арому.

У роду Russula постоји већи број врста које су зеленкасте или плавозелене боје слично г., али се од ње разликују по одсуству карактеристичне шаре на шеширићу која настаје распуцавањем површинског слоја кожице. Ове сличне врсте су углавном такође јестиве, али је увек потребан изузетан опрез да не би дошло до погрешне идентификације и замене са неком од опасних отровних гљива.

ЛИТЕРАТУРА: М. Давидовић, Гљиве -- благо наших крајева, Бг 2007.

Б. Иванчевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)