ГЕОЛОШКИ ТЕХНИКУМ

ГЕОЛОШКИ ТЕХНИКУМ, средња школа за образовање техничара геолошке струке. Почела је са радом 1947. у Панчеву, као једина школа тог профила у ФНРЈ. Ђаци прве генерације школовали су се три године, а остале генерације четири године. У 1953. Г. т. се пресељава у Београд, у просторије бивше IV мешовите гимназије и добија име Геолошка средња техничка школа (ГСТШ). Крајем 1957. ГСТШ се сели у нову зграду, у којој, поред постојећих збирки минерала, стена и руда, добија и савремено опремљене лабораторије. До 1952. дипломирало је 113, до 1957. 230, а до 1961. 452 геолошка техничара. Школа се 1965. пресељава у адаптирану зграду бивше основне школе, у Есад-Пашиној 26, где се и сада налази, и добија име Геолошка техничка школа (ГТШ). У оквиру прославе 20. година Школе, 1967. одржано је I саветовање геолошких техничара Југославије у организацији Друштва инжењера и техничара Југославије и ГТШ. Као једина у Југославији која образује средњи геолошки кадар, на захтев привреде прераста 1973. у Геолошки школски центар (ГШЦ) и уз геолошке техничаре почиње да школује и геобушаче. По доношењу Закона о усмереном образовању ГШЦ се 1977. трансформише у Образовно-васпитну радну организацију геолошке струке (ОРОГС) која изводи наставу I фазе средњег усмереног образовања (две године „заједничких основа"), а од 1979. и наставу II фазе за школовање геолошких образовних профила III и IV степена стручне спреме. У оквиру IV степена (двогодишње школовање) образује се седам профила техничара (за бушење; геотехничка истраживања; геолошка истраживања; истраживања минералних сировина; геофизичка истраживања; консолидацију терена; хидрогеолошка истраживања), а у оквиру III степена (једногодишње школовање) пет профила (геобушач; инјектирац; фундирац; лаборант за геотехничка истраживања; цртач геолошке документације). Интеграцијом ОРОГС и Хидрометеоролошког школског центра 1979. се формира школа под називом Образовно-васпитна радна организација геолошке и хидрогеолошке струке. Коначно, од 1988. Школа добија садашње име -- Геолошка и хидрометеоролошка школа „Милутин Миланковић". До 1988. образовано је 3.000 техничара геолошке струке. У 1987/88. школској години, реформом образовања у Србији, укидају се „заједничке основе" и у Школи се стручни предмети распоређују у сва четири разреда. У оквиру геолошке струке број образовних профила се своди на два профила IV степена стручне спреме -- геолошки техничар за геотехнику и хидрогеологију и геолошки техничар за истраживање минералних сировина, и један III степена -- геобушач (укинут 2005/06). У оквиру хидрометеоролошке струке школују се два стручна профила (хидролошки техничар и метеоролошки техничар). Од 2005/06. Школа уводи и нови стручни профил -- техничар за заштиту животне средине. ГТ је уз ђаке из Југославије школовао за геолошке техничаре и ђаке из других држава (1981--1985. посебно одељење из Либије). Ђаци раде у геолошким институтима и привредним организацијама, а значајан број ђака завршио је факултете и наставио даље школовање. Као техничари, инжењери, магистри и доктори наука и професори универзитета ђаци ГТ дали су немерљив допринос развоју наше геологије и привреде земље.

ЛИТЕРАТУРА: А. Дангић, (ур.), Геолошка и хидрометеоролошка школа „Милутин Миланковић" -- 40 година средњег образовања у геолошкој и хидрометеоролошкој струци 1948-1988, Бг 1988; Група аутора, Геолошка и хидрометеоролошка школа „Милутин Миланковић" -- Монографија 60 година школе, Бг 2008.

А. Дангић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)