ГРИПА

ГРИПА, зеленица (Phillyrea latifolia), вечнозелени медитерански жбун, ређе ниско дрво високо 5–10 м из породице маслина (Oleaceae). Кора је сивкаста, глатка са старењем постаје фино мрежасто испуцала. Пупољци и лисне дршке маљаво-пустенасте. Г. карактерише лисни диморфизам; млади листови су јајасто-срцасти или јајасто-ланцетасти, кожасти, по ободу назубљени, дугачки 2–7 цм, широки 1–4 цм, одрасли листови дугачки 1–6 цм, широки 0,4–2 цм, ланцетасти до елиптични, фино ситно назубљени са 7–11 истакнутих бочних нерава. Цвет је неугледан, четворомеран, жућкасте чашице и беличасте крунице. Плод је једносемена лоптаста коштуница, дијаметра 7–10 мм. Карактеристична је врста макије широм Медитерана. На Балканском полуострву расте на свим острвима и приобаљу Јадранског, Јонског и Егејског мора, а у Грчкој на многим местима у унутрашњости. Међу вечнозеленим медитеранским врстама једна је од најотпорнијих на ниске температуре, а долинама река дубоко продире у копно. Тако долином Вардара допире до Катланова, Морачом до кањона Платије, Неретвом до Дрежнице, околине Љубиња и Требиња и др. Наводи се и за један локалитет на југу Србије, али то није потврђено накнадним истраживањима. Род Phillyrea обухвата свега две врсте – поред г., то је усколисна г. (Ph. angustifolia), распрострањенa претежно у западном и централном Средоземљу, Мадеири и Канарским острвима.

ЛИТЕРАТУРА: F. Amaral, R. Afonso, „Phillyrea L.", у: T. G. Tutin и др. (ур.), Flora Europaea, 3, Cambridge 1972; Б. Јовановић, Дендрологија, IV, Бг 1985.

Бранка Стевановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)