ГОЛУХОВСКИ, Агенор

ГОЛУХОВСКИ, Агенор (Gołuchowski, Agenor Maria Adam), гроф, дипломата, министар (Лавов, Украјина, 25. III 1849 – Лавов, 28. III 1921). Како је од оца, пољског грофа Агенора старијег, наследио значајну имовину и педигре члана породице одане Хабзбурзима, брзо је напредовао у каријери. На почетку дипломатске службе постављен је 1872. за аташеа у аустријској амбасади у Берлину, а одатле је пребачен у Париз. Пошто је постао саветник посланства, 1887. постављен је за министра у Букурешту, где је остао до 1893, а маја 1895. изабран за министра иностраних послова Аустроугарске. Именовање једног Пољака на тај положај изазвало је опште изненађење. Јачајући позиције Монархије на Балкану, Г. је као камен-темељац аустроугарске политике истакао важност очувања Тројног савеза, а посебно најближих веза с Немачком, као и жељу за добрим односима са свим великим силама, пре свега са Великом Британијом. Спољну политику усмерио је у правцу споразумевања с Русијом о заједничком деловању према Турској. Споразум са Русијом, који је Аустроугарска формално ратификовала априла 1897, током посете Г. Петрограду, представљао је основу њихове сарадње у решавању Источног питања до Анексионе кризе 1908. Русија је споразумом омогућила Монархији да приступи анексији БиХ и Санџака. По споразуму, у случају поделе Турске, успоставила би се Кнежевина Албанија, а остале територијалне промене биле би спроведене у складу с међусобним договором на основу начела равнотеже. Та политика омогућила је да обе државе заједнички иступају 1902/03. у вези с реформама у Македонији и Старој Србији. Иако пореклом Словен, Г. је водио изразито антисрпску спољну политику сматрајући да у интересу опстанка Хабзбуршке монархије Србији треба одузети сваку могућност вођења самосталне политике, па ако буде потребно послужити се и силом у циљу спречавања настајања „Велике Србије". Припремајући анексију БиХ, вешто је користио тадашње владаре династије Обреновић. Настојећи да је економски и политички што више изнури, 1906. успео је да Царинским ратом поткопа уговор Србије и Бугарске о заједничкој царинској политици (1904). На положај министра иностраних послова поднео је оставку октобра 1906. Веран династији, Г. је током I светског рата у Галицији радио на потчињавању пољских националних тежњи интересима Хабзбуршке монархије. Од 1895. био је члан Горњег дома Парламента у Бечу, а од 1907. био је председник „Пољског блока", утицајне групе пољских чланова.

ЛИТЕРАТУРА: F. R. Bridge, From Sadova to Sarajevo. The Foreign Policy of Austria-Hungary, 1866–1914, London–Boston 1972; A. Ј. П. Тејлор, Хабсбуршка монархија 1809–1918, Зг 1990; H. Jankowsky, „Graf Agenor Maria Adam Gołuchowski der Jüngere und seine Balkanpolitik", у: W. Kucharski (ур.), Polacy w austriackim parlamencie. Die Polen im österreichischen Parlament, Lublin 1997; М. Војводић, Путеви српске дипломатије. Огледи о спољној политици Србије у XIX и XX веку, Бг 1999; Петроградске године Стојана Новаковића (1900–1905), Бг 2009.

Петар В. Крестић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)