ГРДЕЛИЧКА КЛИСУРА

ГРДЕЛИЧКА КЛИСУРА, сужени део долине Јужне Мораве, који спаја Врањску котлину на југу са Лесковачком котлином на северу. Простире се између градова Владичиног Хана и Грделице на дужини од 28 км. Западно од клисуре је планина Кукавица, а источно планина Чемерник. Стене Власинског комплекса протерозоик--камбријум чине највећи део Г. к. Најјужнији део клисуре и највећи део десне, источне стране долине до Предејана изграђен је од албит-хлорит мусковитских шкриљаца. У њему се срећу стене неогених слабо везаних пешчара и конгломерата, карактеристичних за лесковачки басен, као и стене палеогених биотитских дацита на потезу Девојкин камен, јужно од Џепа. Паралелно са њима, на западној, левој страни долине Јужне Мораве налазе се стене прогресивно метаморфисаног власинског комплекса: лептинолити, микашисти и ситнозрни гнајс. Код Мртвице се појављују стене сенона Грделице: пелашки лапоровити кречњаци. На северном делу Г. к. доминирају хлорит-мусковитски шкриљци. Око речног корита, у целој клисури, наталожени су алувијални седименти. У Г. к. запажају се два изразито укљештена меандра. Река је у геолошкој прошлости спуштала своје корито и правила терасе у облику прагова висине 320--450 м. Она кроз клисуру изразито кривуда. Странице клисуре високе су и до 700 м, а на неким местима имају облик кањона. У Јужну Мораву овде притиче 157 притока, али су оне сиромашне водом. Највећи токови су Козничка река, Гавраница, Предејанска и Палојска река са десне стране и Горњојабуковска, Рдовска и Летовишка река са леве стране. Г. к. је одликовала појава интензивне ерозије због стрмих страна и неконтролисане сече шума. После II светског рата предузимани су обимни заштитни радови. Клисуром пролази пруга Београд--Ниш--Врање, изграђена 1886, и магистрални пут који повезује Београд са Атином. На железничком мосту на Јужној Морави у Г. к., авион НАТО пакта је 12. IV 1999. двема ракетама погодио путнички воз, а том приликом је изгинуло и повређено много путника, а да тачан број погинулих и рањених до данас није утврђен. На подручју клисуре је 58 насеља међу којима су највећи Владичин Хан, Грделица, Предејане и Џеп.

ЛИТЕРАТУРА: Ф. Ј. Трифуновски, Грделичка клисура: антропогеографска расправа, Лесковац 1964; С. Стаменковић, Д. Гатарић, „About anthropogeographic researches of settlements in South Eastern Serbia", ГСГД, 2006, 86, 1.

Т. Лукић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)