ГОЈНИЋ, Гаврило

ГОЈНИЋ, Гаврило, рукометни судија, функционер, универзитетски професор (Петровац на Мору, 7. IV 1932 -- Београд, 15. II 2015). Рукометом је почео да се бави 1948. на радној акцији Кучево--Бродице, на којој је положио испите за рукометног судију и тренера. Био је оснивач и играч Рукометне секције Топличанина из Прокупља (1948), играч РК Црвена звезда (1949), савезни рукометни судија постао је 1951, а међународни 1956. До 1976. када се повукао на сопствени захтев судио је више од 2.000 утакмица, укључујући и оне на светским првенствима 1957. и 1967. Био је лектор Комисије за правила игре и судије, те експерт Међународне рукометне федерације (IHF), секретар судијске комисије Рукометног савеза Југославије (РСЈ) од 1955. до 1960, председник Комисије за тумачење правила игре (1960--1987) и предавач на више од 250 семинара и курсева за рукометне судије и тренере. Био је међу оснивачима Рукометног савеза Београда (1949), председник Рукометног савеза Суботице (1961--1969), у исто време и потпредседник Рукометног савеза Војводине, члан Председништва (1948--1977), председник (1970--1977) и доживотни почасни председник Рукометног савеза Србије, члан Председништва РСЈ (1970--1980). Био је иницијатор оснивања Балканских игара у рукомету и њихов први председник (1979--1981), те покретач и први уредник (1970--1980) часописа Рукомет. Био је аутор и коаутор више књига посвећених рукомету, међу којима су Рукомет: међународна правила игре са коментаром Гаврила Гојнића (Бг 1960), Рукомет, игра и суђење (Бг 1972), Рукомет: како играти (Бг 1973), Како се игра рукомет (Бг 1976), који је у целом свету прихваћен као незамењив рукометни уџбеник, и Рукомет: међународна правила игре Рукометног савеза Југославије (и И. Сној, Бг 1980). Г. је био покретач и аутор правила игре мини-рукомета, конструисао је и патентирао рукометне голове у Југословенском заводу за стандардизацију, а веома успешан био је и у својој професији. Дипломирао је (1965) и магистрирао (1981) на Електротехничком факултету у Београду, од 1983. био је предавач на предмету Вертикални транспорт на Саобраћајном факултету у Београду (докторирао 1987), од 1989. као доцент и од 1993. као ванредни професор. Аутор је универзитетских уџбеника из области вертикалног транспорта Вертикални транспорт (Бг 1990) и Ескалатори и путнички конвејери (Бг 1993), стручног рада „Архитектура и актуелна питања вертикалног транспорта" (Изградња, 1993, 47, 3) и средњошколског уџбеника Електрични погон дизалица (и М. Јустинијановић, Бг 2008). За свој рад добио је више одликовања и признања међу којима су и Орден рада са златним венцем (1976), Орден Републике са сребрним венцем (1982), Трофеј РСЈ „Најбољи судија" (1974), Мајска награда Савеза организација за физичку културу Србије (1977), те Златна плакета Заједнице судија и контролора РСС (2012).

ЛИТЕРАТУРА: Алманах Рукометног савеза Југославије 1949--1989, Бг 1991.

Ж. Баљкас

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)