ГОРЊИ ЛАБ

ГОРЊИ ЛАБ, једна од три микрорегије у долини Лаба (Горњи Лаб, Мало Косово и Велико Косово). Име је добила по реци Лаб, дугачкој 72 км, са површином слива 947 км². Она извире на југоисточним обронцима Копаоника, а настаје спајањем Мургулске реке и Слатине код села Палатна. Лаб протиче кроз Подујево, тече котлином Мало Косово и улива се у реку Ситницу као десна притока. Г. Л. је микрорегија у горњем току Лаба, у подгорини Копаоника, између врхова Пилатовица (1.703 м) на западу, Мадљике (1.318 м) и Угљарског крша (1.298 м) на истоку, а има просечну висину од 915 м. Обухвата долине Мургулске реке и Слатине и део долине Лаба до села Бајчине близу Подујева. У најнижем делу долине Лаба је алувијални материјал, а на долинским странама доминирају кредни седименти. Карактеристични облици рељефа у Г. Л. су уска алувијална раван, местимично стрме долинске стране и очувана речна тераса. Лаб је у горњем току богат водом, а долинске стране су претежно под шумом. Воде Лаба, најчешће III класе, загађене су чак и у горњем току.

За време српске средњовековне државе и владавине Стефана Немање, постојала је жупа Лаб, а у време краља Милутина жупа Врхлаб. Краљ Милутин је имао дворце у Г. Л. од којих је значајан Врхлаб у Беласици (данас заселак села Мургула), у којем је 1302. потписан један уговор са Дубровчанима. У XIV в. Г. Л. је био познат по Беласици, једном од најважнијих рударских насеља на Копаонику. Већина насеља Г. Л. помиње се 1455, када их је насељавало српско становништво. Албанско становништво се доселило у другој половини XVIII в. До већег исељавања Срба из Г. Л. дошло је после 1878, када су се Срби пресељавали из слива Лаба у слив Топлице, а албанско становништво у супротном смеру. Исељавања Срба настављена су у XX в., а нарочито су била интензивирана током последње две деценије. Г. Л. је привредно неразвијена микрорегија и обухвата атаре 17 села која припадају општини Подујево (10.885 становника -- 1991). Највеће насеље Г. Л. је Добротин (1.537 становника -- 1991), а најмање Речица (92 становника). Г. Л. сада насељава већинско албанско становништво. Села су дисперзивног типа, на висинама изнад 660 м. У изворишном делу Лаба села су популационо мања и сточарска, а ближе Подујеву су већа, са ратарско-сточарским привређивањем. На долинским странама Мургулске реке и њених притока смештена су села: Мургула (900--1.180 м), Бреце (980--1.180 м) и Житиње (900--1.010 м), а на долинским странама реке Слатине села: Речица (900--1.020 м), Слатина (820--960 м), Двориште (780--820 м) и Поток (760--990 м). Село Палатна (760--800 м) налази се у долинама Мургулске реке и Слатине. Низводно од Палатне, на долинским странама Лаба и његових притока смештена су села: Сиљевица (920--1.060 м), Репа (760--840 м), Метохија (700--740 м), Горња Пакаштица (740--860 м), Крпимеј (680--720 м), Ревуће (690--900 м), Доња Пакаштица (670--680 м), Закут (660--700 м), Добротин (680--800 м) и Добри До (660--720 м). Само у околини Подујева изграђен је пут са савременом путном подлогом, док су остало пољски путеви усмерени према дну долине, Подујеву и даље ка Приштини.

ЛИТЕРАТУРА: Г. Елезовић, Речник косовско-метохијског дијалекта, I, Бг 1932; К. Ристић, „Становништво неких горњелабских села", Зборник Географског института ПМФ, Бг, 1967, 14; Ј. Ђ. Марковић, Енциклопедијски географски лексикон Југославије, Сар. 1990; Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001; Ј. Мргић Радојчић, „Rethinking the Territorial Development of the Medieval Bosnian State", Historical review, 2004, 51.

С. Вујадиновић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)