ГАЧИЋ, Петар

ГАЧИЋ, Петар, архитекта (Чумић код Крагујевца, 14. XI 1878 -- Београд, 3. IV 1949). Дипломирао на Техничком факултету у Београду 1902. Запослен у Министарству грађевина (1905--1929), где напредује до шефа инспектора Одсека за индустријске и привредне зграде (1924). Период прекида рада у Министарству (1905--1909), забележен у оновременим српским службеним листовима, могао је бити период његовог усавршавања у Бечу, за шта има назнака у изворима. Од 1909. помиње се као архитекта у Управи за грађење нових железница, када пројектује и гради велик број железничких станица у Србији (Књажевац, Прахово, Срвљиг) у српско-византијском стилу. Током 1920-их година руководио је изградњом нове зграде Универзитета (касније Филолошког факултета) на Студентском тргу у Београду. Остала његова позната дела су: кућа инж. Павла Денића (1922--1923), атеље Пашка Вучетића (1923--1924) и кућа проте Бранислава Цветковића (1928) у Београду; зграда Банског двора у Бањалуци (1930--1931, и Ј. Панковић, Ј. Бончић Катеринић, А. Павловић и Д. Симић); спомен-школа Први српски устанак у Орашцу (1927--1932) и доградња Среске зграде (Бановине) у Нишу (1936).

ЛИТЕРАТУРА: С. Стојановић, Српски неимар, Бг 1912; „Освећена је нова палата Моравске бановине у Нишу", Политика, 7. IX 1936; Б. Несторовић, „Градитељи Београда од 1815. до 1915", у: Историја Београда, 2, Бг 1974; „Преглед споменика архитектуре у Србији 19. века", Саопштења, 1974, 10; Архитектура Србије у XIX веку, Бг 2006.

М. Јанакова Грујић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)