Прескочи до главног садржаја

ГЕРАСИМ (Домнин)

ГЕРАСИМ (Домнин), митрополит шабачки (Трапезунт, друга половина XVIII в. Цариград, 1836). Трон je примио 1816. пошто је Марко Штитарац убио владику Мелетија (Никшића). Првих година често је долазио у сукоб са кнезом Милошем, углавном свађајући се око уређења свештеничких питања или својих архијерејских принадлежности. Касније су своје односе изгладили, а тужбе поднете против њега биле су неосноване јер је он у ствари штитио каноне забрањујући насилно венчање отетих девојака и склапање четвртог брака. Откупљивао је хришћанско робље од Турака, а откупљену децу упућивао на занат плаћајући њихову обуку. Упутио је кнезу 1823. једно Начертаније о црквеним приликама у Кнежевини Србије с предлогом да се два пута годишње састаје митрополитска скупштина којој би присуствовали отменији архимандрити, протојереји и јереји и разматрали црквене проблеме. Настојао је да уведе ред у епархији, да монаси живе доживотно у манастирима и да под изговором скупљања прилога не излазе из њега, да се редовно служи недељом и празницима, да се уведу матични протоколи и систематско богословско школовање, те да се све парохије попуне. Био је противник црквене аутономије у Србији, али се са тим помирио када ју је Србија добила званичним путем. Кнез Милош му је нудио да остане у Србији, али ју је он 1830. напустио и ставио се на располагање цариградском патријарху. Добио је митрополију у Миру у малоазијској покрајини Ликији. Умро је насилном смрћу с обзиром на то да га је отровао кувар.

ЛИТЕРАТУРА: П. Швабић, „Герасим Домнин митрополит шабачки", Гласник Православне цркве у Краљевини Србији, 1906; А. Поповић, Поменик Шабачко-ваљевске епархије, Бг 1940; С. Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, БгПгКраг. 1996.

Радомир Милошевић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)