ГЕРАСИМ (Домнин)

ГЕРАСИМ (Домнин), митрополит шабачки (Трапезунт, друга половина XVIII в. -- Цариград, 1836). Трон je примио 1816. пошто је Марко Штитарац убио владику Мелетија (Никшића). Првих година често је долазио у сукоб са кнезом Милошем, углавном свађајући се око уређења свештеничких питања или својих архијерејских принадлежности. Касније су своје односе изгладили, а тужбе поднете против њега биле су неосноване јер је он у ствари штитио каноне забрањујући насилно венчање отетих девојака и склапање четвртог брака. Откупљивао је хришћанско робље од Турака, а откупљену децу упућивао на занат плаћајући њихову обуку. Упутио је кнезу 1823. једно Начертаније о црквеним приликама у Кнежевини Србије с предлогом да се два пута годишње састаје митрополитска скупштина којој би присуствовали отменији архимандрити, протојереји и јереји и разматрали црквене проблеме. Настојао је да уведе ред у епархији, да монаси живе доживотно у манастирима и да под изговором скупљања прилога не излазе из њега, да се редовно служи недељом и празницима, да се уведу матични протоколи и систематско богословско школовање, те да се све парохије попуне. Био је противник црквене аутономије у Србији, али се са тим помирио када ју је Србија добила званичним путем. Кнез Милош му је нудио да остане у Србији, али ју је он 1830. напустио и ставио се на располагање цариградском патријарху. Добио је митрополију у Миру у малоазијској покрајини Ликији. Умро је насилном смрћу с обзиром на то да га је отровао кувар.

ЛИТЕРАТУРА: П. Швабић, „Герасим Домнин митрополит шабачки", Гласник Православне цркве у Краљевини Србији, 1906; А. Поповић, Поменик Шабачко-ваљевске епархије, Бг 1940; С. Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Бг--Пг--Краг. 1996.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)