ГЛОЖАН

ГЛОЖАН, село на јужној периферији Бачке, између Бачке Паланке (15 км) и Новог Сада (26 км). Насеље је на граници плеистоцене терасе и алувијалне равни Дунава, на око 80 м н.в.. Јужно од њега је пут који повезује два поменута града, а код Г. се од њега према северу одваја локални пут према општинском центру Бачком Петровцу (10 км). Први познати помен села је из 1369, помиње се и у време турске владавине Бачком, а почетком XVIII в. овде је била пустара. Током читаве прве половине тог века, Г. је само повремено насељен, а 1756. насељен је Словацима, који су од тада остали већинско становништво. Касније је број становника брзо растао (1787. 1.062, 1850. 2.071, 1900. 2.747 становника). Године 2011. било је 2.002 становника од којих су 86,2% били Словаци. То је аграрна средина у којој се 46,4% активног становништва бавило пољопривредом, што је много већи удео него у околним селима. У пољопривредној производњи значајну улогу игра повртарство, а на североисточној периферији села су простране стаклене баште. Међу неаграрним становништвом највише је индустријских радника, а већина њих ради у околним градовима. Село се развијало стихијски дуж главног друма и границе дилувијалне терасе. Тим правцем су трасиране три дуге улице, а наспрамне улице су краће. У селу су основна школа, амбуланта, пошта, задружни дом, баптистичка и евангелистичка црква и неколико продавница мешовите робе. Центар села није формиран и поменуте зграде су међусобно удаљене.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Поповић, Срби у Бачкој до краја осамнаестог века, Бг 1952; Б. Букуров, П. Хрћан, Општина Бачки Петровац -- географска монографија, Н. Сад 1976; С. Ћурчић, Насеља Бачке -- географске карактеристике, Н. Сад 2007.

С. Ћурчић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)