ГРОБ НЕЗНАНОГ ЈУНАКА

ГРОБ НЕЗНАНОГ ЈУНАКА, споменик на брду Авала, недалеко од Београда. Све до изградње споменика посмртни остаци незнаног јунака налазили су се у гробу у подножју Авале. Идентитет човека који је инспирисао изградњу споменика није утврђен, а радило се о војнику који је учествовао у одбрани Београда током офанзиве 1915. Његова храброст задивила је окупатора, који га је сахранио испод рушевина тврђаве и поставио крст са натписом „Ein unbekannter serbischer Soldat" („Један непознати српски војник"). Становништво из околних села одржавало је гроб током окупације. Након рата образована је комисија која је имала задатак да утврди да ли су посмртни остаци заиста припадали српском војнику. Комисија је 1921. изашла на лице места и утврдила да је у питању непознати српски војник трећег позива, погођен у груди и сахрањен у јами коју је направила граната од које је и страдао. Расписан је конкурс за подизање споменика незнаном јунаку. Првобитни споменик изграђен је на превоју између малог (северозападног) и великог (југоисточног) врха Авале, од новца који је сакупио за то нарочито формирани Одбор за подизање споменика, на чијем се челу налазио Иван Рибар. Сви предмети који су се нашли уз посмртне остатке непознатог војника чувани су у сефу председника Народне скупштине, а 1929. предати Војном музеју. Коначну одлуку о подизању споменика донео је краљ Александар I 1933. Иако је било предлога да се подигне у центру Београда, одлучено је да се то учини на Авали. У близини је била престоница Краљевине Србије, а са Авале се пружао поглед према равници Баната и Срема, са једне стране, а са друге ка падинама Цера, Гучева, Медведника, Сувобора, Рудника, Космаја и ка Моравској долини. Радови су почели априла 1934. Споменик је пројектовао и од црног гранита из Јабланице у долини Неретве израдио чувени југословенски и хрватски вајар Иван Мештровић. Гранит је железницом уског колосека транспортован до Босанског Брода, где је претоваран у вагоне нормалног колосека, превожен до Младеновца и отпреман на крајњу истоварну станицу у Рипњу. Према ауторовој замисли, споменик је подигнут на највишој коти Авале (511 м), на месту на којем су се налазили остаци средњовековног утврђења Жрнов. Рушење зидина старог града динамитом (18. и 19. IV 1934) представљало је прву фазу радова. Рашчишћавање рушевина је трајало до краја маја, а камен-темељац је постављен на Видовдан исте године. Грађевинским радовима је руководио инжењеријски пуковник Стеван Живановић. У архитектонском смислу споменик је узор имао у гробници персијског владара Кира, који је, такође, саграђен у облику степенасте пирамиде на чијем се врху налазила гробница-маузолеј. Симболично представља гробове свих ратника који су пали у борби за ослобођење и уједињење Јужних Словена. Приступ споменику предвиђен је широким степеницама, док постоље споменика образује пет редова великих четвртастих блокова, степенасто поређаних један изнад другог. Основа споменика има димензије 31,60 x 21,64 м, а висина износи 14,25 м. На постољу се налази маузолеј са основом 12 x 7 м и висином од 8,25 м. Саставни део чини осам каријатида, које представљају жене-мајке из различитих југословенских крајева: Шумадинку, Црногорку, Хрватицу, Словенку, Банаћанку, Јужносрбијанку, Босанку и Далматинку. Израђене су у Мештровићевој радионици у Сплиту, а клесане од јула 1935. до новембра 1936. Висина каријатида са капителом је 4,5 м. На прочељу споменика уклесан је текст „Александар I -- краљ Југославије -- Незнаном Јунаку", а на зачељу година завршетка изградње. Освећење спомен-маузолеја и пренос посмртних остатака незнаног јунака из старе гробнице обављени су на Видовдан 1938. Споменици оваквог типа били су уобичајени за савезничке државе након I светског рата, па су грађени у Француској (испод Тријумфалне капије у Паризу), САД (на Арлингтонском националном гробљу у Вирџинији) и Великој Британији (у Вестминстерској опатији у Лондону).

ИЗВОРИ: Политика, 29. VI 1938, 5; С. Живановић, Споменик незнаном јунаку на Авали 1938--1968, Бг 1968; И. Мештровић, Успомене на политичке људе и догађаје, Зг 1969.

ЛИТЕРАТУРА: Фронт, 15. VII 1958, 16; A. Игњатовић, „Од историјског сећања до замишљања националне традиције: Споменик незнаном јунаку на Авали", Историја и сећање. Студије историјске свести, Бг 2006; Д. Кечкемет, Живот Ивана Мештровића (1883--1962--2002), II (1932--1962--2002), Зг 2009.

Милан Гулић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)